Већ него време размишљам да ли да се вратим тркама старих мотора. Нисам узео много победа у том шампионату и радознао сам да ли би био конкуректан? Тако ми мисли одлутају у време кад сам возио Боневила 750 и дубоко се занесем мислима, како су сервисери то радили, које су им биле преправке да мотор иде боље?! Онда се сетим сурове стварности да на локалној стази скоро па и да нема старих мотора, можда по која Јамаха РД400 или тако нешто.. И схватим да је мој 748С најстарији активан тркачи мотор… кречем према компјутеру и листам правилник трка по ко зна који пут да видим да нисам нешто пропустио или погрешно протумачио… ипак све знам што пише у правилнику. Причајући са Чарлијем из његових дана кад је фризирао 851, 888, 916 и 996 пре него што је добио позив из мале фирме која се налазу у Болоњи. Причао ми је Чарли сатима на енглеским са јаким немачким нагласком, све сам упијао и слушао, прекинуо би га понекад да питам које питање. Чарли је одговорио на сва моја питања и изнео своја мишљења о мом предлогу шта планирам да урадим са 748С. Тада сам схватио да сам превазишао Боневила и тркање у тој класи. Живот ме одвео у неком другом правцу, а сви алати за тог британца су нашли ново уточиште “тамо далеко“…

Прерастао сам из Бритиш Италиан у Мото Меканику, и ако ми је требало скоро деценију да схватим да нисам више заинтересован за било које моторе који нису из земље шпагета… руку на срце било је лепо дружење са моторима са острва и много лепих успомена као и искуство које ми је помогло да изађем на пут којим ћу да корачам остатак живота. Просто речено дошао сам на раскрсницу, свакодневно дружење са моторима са острва више није имало никаквиг смилса нити дражи. Достигао сам један одређен ниво знања у то време и нико није могао више да ми помогне око проблема на које сам наилзио, сад сам ја био тај који даје савете и дели упутства са другим колегама широм северне америке. Иако сам по узрасту био клинац за многе, ценили су моје искуство. Али мени то није био циљ да проводим дане поред телефона или испред компјутера. Млад и жељан знања и да још више напредујем у свом знању, све колега и инструктори које сам зано су напустили Тријумф у Америци. Дошли су неки нову људи који нису имали ту пасију за ову марку и брзо се све свело на то колико се нових јединица прода… Због моје радне дисциплине није ми било тешко да премостим разлику између мотора са острва и земље шпагета. Жеља да постигнем нове знање је била велика (није само жеља да научим, него да се докажем новом шефу фирме да није направио грешку што је мени да шансу да радим за њега), имоа сам срећу што је мој шеф из тог периода препознао мој таленат и моју жељу за новим изазовима… што ми је омогућило да упознам поједине колега у свету који негују посебно поштовање према моторима из Болоње. Полсе свих ових година успео сам да прикупим много делова да би пунолетни 748С порастао у старијег брата 748Р, са ипак неким деловима од 748С. 2022 је година која би требала да ми то омогући, јер су пре пар дана променили правилник у локалном шампионату и 748 има неограничене могућности за преправке кад је агрегат, огибљење, кочнице, точкови итд… у питању. Као што то обично бива, желео сам 1098-1198, али сам добио 748, ни 996 или 998 него 748, најслабији од свих из генерација познатог Тамбуринија. Ваљда то тако иде, јер сам ја био клинац кад је тај мотор важио за један он најбољих у својој класи, али ја тада нисам примечивао вранце из Болоње. По ко зна који пут, био сам најмлађи у сервису и како то обично бива, ја добијем баш све старије моделе на сервисирање, јер старије колеге желе лаке послове и без много компликација. Ако сте се питали како да ја знам мало више од просечног дукати сервисера о 916,748, 996 и 998… другари сад знате… наметнули су ми, а ја сам успео да искористио ту прилику да научим многе ствари у оквиру мог редовног посла. Уз дужо поштовање према власницима фирем, ја сам им се одужио мојим радом. Кроз моја лутања у свету мотора из Болоње, упознао сам Милета мог колегу који ради и живи у далекој Африци, као и Еда који живи на истој обали северне америке као и ја. Спремио сам много делова за 748Р, чак имам и нове блокове који су још у оригиналном паковаљу. Џорџе из Брна ће ми направити још један задњи амортизер марке Олинс за мој 748Р (то је ТТХ ФП Олинсов амортизер које он једино може да направи), урадио је један за мене за мој улични 2005 999 које тек долази на радни сто да се мало улепша та надолазећу сезону. Као што сте видели одлчио сам се да побољшам 748С у нешто што сам увек желео, због озбиљности самог пројекта сам одлучио да овај мотор буде готов за 2023 и да се у 2022 само опроба на стази само кад нам могућности то дозволе.