Два дана пред први тренинг сезоне задњи ланчаник који сам наручио из Калифорније није стигао. Зовнем ја њих, укљичи се секретарица и оставим им поруку. У петак ујутро сам добио одгово да је данас кренуо из Сан Франциска за Ванкувер. Е па сутра ми тренинг…а ја морам са овим фабричким преносом. Када ми паде на памет да бих можда од TT600 пасао предњи ланчаник који имам на лагеру. Скинем са Д675 предњи ланчаник, па их упоредим, нутеви исто само што је 525, а мени треба 520. Позовем мог пријатеља Тома и он ми обради ланчаник на стругу тако да смо решили пола проблема. Знајући да овај пренос неће бити ни бриближно оном који треба да буде на мотору за Мишен, али шта да се ради, шта је ту је. 

Субота Април 14 – први тренинг сезоне

Киша је падала целу ноћ, дошао на стазу са кишним и гумама за суво у резерви. Одма при доласку на стазу су ме саватали да будем на техничком прегледу за ову тркачу сезону, што сам прихватио без размишљања, јер имам попуста при плаћању за учешће на тркама. Стаза је била полу мокра па нисам изашао на стазу пре 13:00ч. До тада се стаза осушила и ја на паузи за ручак сам заменио гуме. Мој бокс је био пун знатижељних тркача и пролазника јер нико не верује да ћу да истерам Д675 на стазу. Питају ме могу ли да седну на мотор и још по нека питања. Први излазак на стазу је био занимљив, јер су ме сви упозорили да пазим на нове гуме и да ми треба око три или четири круга да се загреју. Нараво возим пар кругова као по јајима и тада почиње први окршај мене и мотора. После па кругова сам толико био уморан да сам помислио у једном тренутку „Никола ста ти ово треба, ма шта се бакчеш са овим требаће ти пар трка да се навикнеш“ . Никако да се наместим на мотору, или ми седиште сувише високо или се навућем на резервар при кочењу. Одвозам тако 10 минута и вратим се назад у бокс. Проверим притисак у гумама и опет за пола сата излазим.У међувремену проверавам времена по круговима и сада сам око 1:30.00, што је веома сопро за мене ( био сам бржи на старом Бонебилу ). Излазим опет, али времена су ми ту око 1:30.00. Крај дан је и одлучујем још једном да пробам и да одем кући да се одмарам за прву трку сезоне која је сутра . Али при изласку на стазу у другиој кривини ми проклизава точак и ту падам. Срећа па сам имао клизаче и све се завршило са пар огреботина на оклопу, резервару и седишту. Штета се санирала преко ноћи,а ја сам задоваљан што је мотор у једном комдау, одлазим на спавање. 

Недеља Април 15 – прва трка сезоне 

Први тренинг и ја сам са поузданошћу изашао на стазу. Јучерашње моје набоље време је било 1:29.00. Нисам имао пара да купим гријаче за гуме, па ћу ову трку да возим без гријача,а што значи да ћу возити прва два круга мало спорије од осталих, па да их касније јурим кад се гуме загреју. Одвоза сам први и једини тренинг, скинуо сам четири секунде тако да сам сада на 1:25.00. Што ми је давало наду да могу још брже тог дана. За прву трку сезоне сам се пријавио да возим три класе. Возио сам три квалификације по четири круга и на свим сам завршавао међу пет првих осим у каси аматера 600. Ту сам завршио 13 од 31-г учесника. Тако да је првих 10 одмах добило карту за главну трку, а остатак је имао трку после паузе за руцак која је била 10 кругова. Само прва тројица ће да учестују у главној трци. На тој трци сам имао одличан страт и био други неко време, направио сам пар грешки због преноса да би завршио трку на шетвртом место. Али неко је кренуо пре заставице и тај исти је био кажњен пет места, да ја то нисам знао, нити су ми рекли да сам заврсио трећи. Незнајући нисам учестовао у главној трци. На крају дана сам се пласирао на 13 место од нас 27 или 31. За време ручка само се мало зезали око подешавања предњег и задњег огибљења, уродило је плодом да сам возио брже 1:25.00 на 1:23.00 , па на 1:20.8 и на крају дана на 1:20.6. Остале две трке су биле скоро исте као у првој, јер сам морао да загрејавам гуме. У једној сам стартовао са седмог места,а завршио трку на шестом месту, у другој сам стартовао шести, а завршио пети. Дан се завршио више него што сам очекивао. Тако да сам са временима међу првих 10 у мојој класи која се назива аматерска 600. Следећа трка је 13ог маја и надам се да ће бити боље. Сада имам грејаче за гуме и генератор за струју и могу одма полсе страта да јурцам пун гас 

Да направим видео клип ово би стало све у пар речи, а овако ћу да покуша да опишем што детаљније уз пар слика… Пре једно 16-17 година сам се први пут срео са клипњачама за тркаче агрегате. Пре тога сам слушао приче старијих мајстора како је то скупо и непотребно јер фабричке клипњаче су сасвим довољне и добре за било шта. Убрзо сам схатио да имам посла са колегама који имају момент кључ стар по 30 година и никада није ношен на баждарење. И за то су имали изговор тј опрадвање (наводно баждарење од $45 долара је скупо)… 2003 године сам одлучио да се тркам на старом Тријумфу Боневилу 650. Саша и Том су били једни од првих који су ми изашли у суспет са саветима и деловима који нисам имао. Дружећи се са Томом ту сам први пут виде уживо корило клипњаче. Нису биле нешто много лакше од фабричких, али су дозволиле Тому да на свом Т150 подигне крајне обртаје са 7000 на 10500 обртаја..

И даље ми је било много да дам $675 долара за две клипњаче у то време. Ипак сам нашао фирму из Флориде која је продава тркаче делове за старе Тријумфе. Клопњаче су биле коване од алуминија по узору на амерички нескар. Иако су те клипњаче имале специјалне шрагове, упутство за стезање истих је било у инч-паундима.

У противном може да дође до пуцања штафа, због тога што је било претрегнут или због тога што је било недовољно стегнут. Прљави навоји у самој клипњачи, као и не равномерно стезање истих може да доведе до оштечења не само шрафова или клипњаче него и самих клизних лежајева. Чак неки произвођачи перпоручују да се корости лепак за навоје да би били сигурни да се шраф сам не отпусти током рада. Ту сам користио локтајтов лепак који има бакрену маст у себи и при стезању подмазује навоје да се исти неби прегрејали и оштете током коначног стезања. Многи произвођачи препоручују мотортно уље или моторно уље помешано са моли адитивом, товатна маст које има велику тачку топљења и да има способност да подмазује навоје под великим притиском. Кад су у питању специјални шрафови за коване клипњаче ту скоро сваки произвођач има своју маст за подмазивање истих. Можда најпознатија масти је ARP Ultra-torque Fastener Assembly Lubricant. АРП је америчка компаније која се бави производњом свих вртса шрафова, брезона, матица и подлошки за агрегате и за још по нешто.

Увек исперем у топлој води и осушим ваздухом из компрресора. Премерим дужину сваког шрафа и тако их распоредим у две или више група. Од крачих до најдужих (бажно је знати да сви шрафови нису исте дужине), ово је веома важно да се компаратер не помера много за стезање сваког шрафа. Што убрзава процес монтирања и стезања на препоручену меру или вредност. Овим поступком може да се лако утврди који шраф није стегнут на препоручену меру и ако је нов мора да се замени новим. Зато је препоручује да се увек купи више комада од оног што вам је потребно. Ово је веома важно код титанијумских клипњача (нажалост шрафови за титанијумске клипњаче су скоро па дупло скупљи од шрафова за коване челичне клипњаче). Следћи корак је помазиванје шрафова препорученом машђу и завртање истог у клипњачу руком. Кад се оба шрафа заврну само да додирују глабом тело политке клипњаче. Сад можемо да корстимо компаратер за мерење истезања шрафа, тако што се компаратер стави на тело шрафа, а шиљци са коммпаратера се ументу у забушене рупе. Компаратер се помери пар пута лево-десно да се сама казаљак доведе на нулу. Кад је компаратер нулиран може да се стегне један по један шраф. Карило препоручује да се шрафови замене после сваког другог или трећег одвијања, тако и за Панкл титанијумске клипњаче.

АРП препоручује да се њихови шрафови за клипњаче могу лористит више пута само ако нису дужи за једну хиљадиту цола од нових кад су били пре монтирања. Зато је веома је важно да се измери дужина сваког шрафа и запише у картон од сваког агрегата. Приликом следеће ревизија агрегата можемо да проверимо сваки шраф дали је за даљу употребу или не. Ово су неке од врста масти које ја корстим за подмазивање самих шрафова.

Екипа овако је све почело… делови касну, пукао рам па цури уље. Ззаварио сам и ојачао рам, али при проби стављања афрегата у рам исти пала са радног стола…поломио ми је усисне фране и блок мотора је оштетио на месту где је квачило. Тако да је није нека штета, јер имам суво квачило на овом агрегату. Било је још неких малих проблема при склапању, али завршило се све то у петак. Кад сам упалио мотор и провозао га низ улицу пар пута. То је то идемо за Портланд 6 сати јужно од Ванкувера. 

Прва трка; 

Старт је био добар али сам пети у трци на прву кривину. На самом качењу један мотор одустаје (касније смо установили да је трокирао и радио на два цилиндра, а у питању је била Беса Рокет 3). Беома брз мотор кад ради на све три цилиндра. Џон Леси није био један од тхх тркача који је воле да води мотор на пробни сто за сваку ситницу. Излатим из прве кривине као четврти. Нападан Лес Кука на Нортону који иде као мећава. Лес је спор кроз кривине, али се вешто брани тако штао одврне гас и оде на правцу. Ето мене у кривинама опет и тако само се мењали за треће место све до негде четвртог круга где сам успео да напрваим малу предност. Оно варење и учвршћивање рама ради, сад је мотор много стабилнији и улева 100% поверења него прошле године. Поготово се осеча разлика у кривинама и на кочењу. На излазу из треће кривине мотор се угасио коа да никада није радио .И тако сам завршио прву трку са трећег места на задњем и без бодова. Кад са дошао у бокс и погледао мотор видим да нисам имао струје у акумулатору који је стар пар дана са 12В на 0.00В. Срећа да сам понио стари као резервни, заменим нови са старим и мотор је упалио из прве, ради само преде могу да се броје тактови… 

Друга трка,

Током прве трке од 9 мотора у класи није завршило 3, а два су озбиљно трокирали… тако од прилике изгледају трке старих мотора, увек нешто и никад није досадно. Још бољи старт …Мик на Хонди (720cc четири цилиндра), Џон на Беси Рокет III (750cc три цилиндра), Том на Триденту T150 (750cc три цилиндра) и ја на Боневилу (750 cc два цилиндра).Очекујем Лес Кука сваки час да пролети крај мене, али ништа. Мик и Џон су се већ мало удањили, а ја сам Тому у задњој гуми .Мора да му мотор не ради добро чим овако вози. После два круга ја га обиларим у пуном налету за треће место, али ни то ми није било доста. Мотор хоће да ми искочи из руку како иде. Не могу веровати да само друге брегасте и нови карбуратори могу проминити читав мотор. Возим као као никада до сада да би се приближио оној малој тачки у даљини. И изи круга у круг све сам јој ближи, па тако у задњем кругу свега пар кривина пред излазак на правца обилазим Џона на Рокет 3. Надао сам се да могу да одржим две дужине мотора пре проласка кроз циља, јер Џон ипак има један цилиндар више и пар коња више. Али овај моје се врти у 9,000 обртаја без проблема и ја пролазим кроз циљ као други. Е то ми је као да сам био први, јер прошле сезоне нисам могао ни да сањам да могу да се носим са Џоном и његовом Рокет 3. 

После трке смо причали Џон и ја, Џон ми је рекао да је мој мотор био много бржи на правци од његовог и да ме само гледао како му одмичем из задње кривине. После ове трке сам трећи у укипном пласаману. Тому је пукао цилиндар због велике компреције (15:1), Џон Мартин је имао проблема са карбуратрима, Дункан на Веслејку је трокирао агрегат, каже да  незна зашто, Лесу је мотор радио одлично, али није био брз у другој трци, Микова Хонда је радила као сат, а ја сам успео да поправим своје време по кригу за целу 1 секунду у односи на прошлогодишње време. Сад нас очекује паковање и да се вратимо кући. Биће то веом дуга вожња и надамо се да ћемо стићи кући до 02:00ч