Као да сам забоавио на Хелгу брзу немицу без мана… Лепо ме је слушала као да је била са истока,а не са запада. То је био први супербајк мотор који сам икада возио на тркама и морам да кажем две, три речи пре него што наставим причу о 748. С1000РР 2011 годиште је вожен у канадском супербајк шампионату и дошао је код нас у фирму директно из БМВ Канада. Иако је имао нове уличне пластике били су видљиви трагови тркања, на раму, предњој виљушци, точковима и инсталацији. Испод оклопа инсталација није била баш и најбољем стању, али знајући ко је бозио било ми је све јасно. Био је то Б или Ц шампионски мотор који је враћен у серију да би се лакше продао. Добио сам мотор да возим трке само из једног разлога, а то је јер сам био послушан и радио све остале тркаче моторе за тркачи тим у фирми у којој сам радио. веома лак за вожњу и веома брз, то сам осетио у Портланду на стази кад сам прешао 299км на час на циљном правцу. Возио сам С1000РР у супербајк и 748 у мидлвејт супербајк класи. Није било лако да се возе сва сасвим различита мотора у истом дану, али жеља ми је била огромна да будем брз на оба.

На С1000РР сам то и остварио гледајући резултате на крају године, а на 748 видети ће те у наставку приче. Те 2013 правилник клуба ми је дозволио да се тркам у Мидлвејт Супербајк и 600 Суперспорт класи. Ипак сам се одлучио да возим Мидлвејт Супербајк, из једног разлога јер сам веровао да имам конкурентан мотор. 600 суперспорт класу нисам возио те године јер сам сматрао да 1997 годиште мотор нема шта да тражи међу моторима из 2008 или 2010 године. Био је огроман притисак од стране многих возача као и људи који вућу конце у позадини клуба. Сад се већ стварала слике да ми је мотор сто одсто илегалан и да сам ја ставио 996 тркачи агрегат у рам од 748. Иделано то би било да је тако и ја би се тркао у 600 суперспорту, али на моју жалост није јер никада нисма волио да прекршим правилник. Увек па и сад, сам веровао да јер правилник изнад свих и да постоји ту да би тркање било више занимљиво и више изједначено. Челници клуба то нису имали на уму и желели су под сваку цену да ми отежају учешће на тркама са 748. Није било лако да се долази на стазу и да се искључим из свега и да се само усредсредим на трку. Пар година уназад сам био подпредседник клува и 6 година сам био главни директор правилника. Тако да знам мало више од просечног тркача у клубу. Било како било ја сам одлучио да се тркам и да сву енегрију усредсредим на тркање. Ту су се играле клдионице и многи се клели да 748 неће да издржи, поготово по киши. Ја сам упео да забележим победу на свакој трци у Мидлвејт Супербајк класи те сезоне, било то по сувом или по киши. 1997 Дукати 748 одлази у историју клуба као најтрофејнији дукати икада. До тада је имао више победа него сви остали дукатији пре. 2014 сам одлучио да престанем да се тркам из неких личних као и из ових клубских разлога. Просто речено бојкотовао сам двојицу људи у клубу који су ми отежали да се тркам…и после 10 година ја нисма проемнио мишљење према тим људима…

Горд: Ало Никола како си?

Ја: Добор сам , шта има ново код тебе?

Горд: Ништа радим и имам много посла.

Ја: Дали имаш агрегат за 748?

Горд: Имам

Ја: Да ли је исправан и колико пара тражиш?

Горд: Стварно не знам, остављен ми од клијента као полог за његов 916. За тебе долар по кубику, $750 и твој је.

Ја: Супер видимо се следећег пондељка око подне.

Ја сам сео у кола у понедељак ујутро око 08:00ч и упутио се ка Келони једно 400км од Ванкувера. Дошао сам мало раније, али сам сачекао да се Горд врати из вожње мотокроса. Ручали смо и отишли код њега у радионицу. Показао ми је агрегат који је седео у ћошку сав прашњав. Помогао ми је да га ставимо на задње седиште моје Мазде 323 и ја сам се упутио назад. Вратио сам се око 16:00ч у Пацо Рејсниг и Џејми ми је помогао да пренесемо агрегат у радионицу. Следећи понедељак сам дошао у Пацо Рејсцинг избадио стари агрегат и монтирао овај полован. Џејми ме је питао да ли ћу да урадим сервис, реко не ако пролупа има да направим добар од два. Ето онај горе ме је погледао и агрегат је трајао све до 2021 године и победио на много трка и успео да подигне много прашине и да ми замало забране да се тркам на том мотору. Све је почело тако што су се Без и још неки тркачи на СВ650 жалили да варам јер имам 996 агрегат. Морао сам да идем на састанк са Риком јер је он био директор сваке трке, Без и Марбод (онај преставник за пирели) су ме тужили јер сам ја побеђивао све тркаче које он спонзорише. Ту смо утврдили да 748 није легалан и да неће да ме пусте да се тркам у 2012 у Мидлвејт Твинс и Мидлвејт Супербајк класам. Кад се то прочуло многи старији чланови клуба су устали у моју одбрау и ту се водила жестока расправа кад се састављао правилник за 2012 годину. Кели, Тони, Рик и Алекс су били главни око правилника и нису дали да ми забране да се тркам. После више дневних расправе су дошли до договора да 748 може да има суперспорт агрегат док СВ650 може да има супербајк агрегат. Просто речено 748 мора да буде по суперспорт правилнику тј. минималне преправке, док СВ650 нема ограничења шта се преправки тиче. Још су успели да новчано повечају протест агрегата. Ако неко жели да протестује рецимо некога за кога мисли да има илегалан агрегат мора да уложи протест и да палти онолико колико је то одређено по правилнику за тај део протеста. Полсе су ми Тони и Кели причали колико је ситуација била напета да ни једна страна није попуштала ни милиметра. Ушао сам колико толико павноправан у 2012 тркачу сезону, а добио сам од сервиса за који сам радио и 2011 С1000РР да се тркам у Супербајк класи. Возио сам те сезоне четири трке дневно. Него да се вратим црној овци локалног тркачог клуба, сви су чули шта се десило и како су покушали да ме ускрате да возим трке.

Клуб се веома брзо поделио на оне који ме подржавају и оне који су стали на страну оних које не желе да се такмичим на 748. Та подела је толико далеко отишла да сам 2014 одлучио да одустанем од трка јер је атмосфера била толико заразна да ми није пријало да се тркам или да се појавим на клубским састанцима. Још се увек осећа та подела и неке ствари су се испливале на површину кад сам прешао да возим СВФ650. 2012-а година је била веома инстересантна јер сам био главни механичар у Дукати-БМВ тиму. Много сам био оптеречен јер тај исти Без који се жалио прошле године је сад возио Дукати 848 и ја сам морао да га слушам како се поправља тај мотор и увек се жалио само кад му нешто није одговарало као и његоб друг Кен кога ни дан данас не готовим. Рекоа сам му то много пута у лице, па је сада као фин кад ме види… :)))

Из неког само клубу познатог разлога, ја сам кренуо са скоро задњег места на првој тркци у Мидлвејт Супербајк класи те 2012 године. Само да додам да су се многи осоколили због правилника и те године било је увек скоро до 15 мотора на старту сваке трке у обе класе. Знао сам ако завршим обе трке тог првох тркачег дана међу прва три да ћу да кренем са тих стартних позиција јер имам толико бодова. Али мени није било битно друго или треће место, само је прво место долазило у обзир. У исто време на нашој стази се возио западно канадски шампионат и ја сам се тркао са 748 у класи за двоцилиндрашсе до 1200 кубика. Без на 848, а ја на 748… Без је само одшетао по кишној стази и ја сам завршио на другом месту у суботу и у недељу. Остало је само да се добро пласирам у Едмонтону па можда и освојим титулу на 748. У Мидлевејт Супербајк и Твинс класама сам победио и то ми је био циљ да остварим сваки тркачи викенд. У Јулу смо отишли у Едмонтоn да возимо западно канадски шампионат у склопу локалног им клуба. Лоше сам се квалификовао и то је утицало на мој резултан по сувој стази. Суботњу трку сам заврио као пети на 748 у класи двоцилиндраша, а у недељу је падал’а киша па сам завршио други опет иза Беза. Завршио сам као друго пласиран у тој класи те године. На С1000РР сам кренуо са 16 места и завршио на трећем по киши. Лепо смо се провели на то гостовању, мада тензиије између Беза, Кена и мене нису сплашњавале. Повратком у Банкувер ја сам се конецентрисао на остатак локалног шампионата и тркање на 748. Успо сам да остварим зацртано и постао сам шампион у Мидлвејт Супербајк и Твинс класи. Знао сам да следеће године нећу моћи да се тркам у Мидлвејт Твинс класи јер су сви трађжили да промене правилник и да 748 не може да се вози у тој класи, али о томе у неком другом наставку… Због беза и Кена и наравно мог шефа који их је готивио јер су му донели славу у његовом тркачем тиму, а његови пословни отраци су мени загорчавали живот јер сам ја радио у сервису сваки дан. Нисам им остао дужам да су ти расле тензије између тих неколоцине власнике и мене, што се и дан данас да осетити кад се случајно сретнемо… Ја сам наставио да јурим на 748…

1997 Ducati 748 дефинитивно мотор који је променио моју тркачуку каријеру и помогао ми да будем ко сам и шта сам данас. Сад већ давног новембра 2010 сам напустио Бритиш Италијан мото сервис где сам радио од маја 2022 године. Самим тим сам морао да вратим Тријумф Дејтону 675 на којој сам се такмичио на тркама за тај сервис. Остао сам без тркачег мотора, али нисам био спреман да се помирим са тим и тако сам одлучио да питам бласника Пацо Рејсинг да ми да Дукати 748 да возим трке. То је мотор на ком се он такмичио пре 3-4 године и није нешто показао да је мотор конкурентан. На задњој трци је пао и покидао предња кочиона црева. Тако га је паркирао и мотор је стајао три године без паљења у топлој гаражи. Власник Пацо Рејсинг је пристао да возим 2011 тркачу сезону на Дукатију, а на мени је било да спремим 748 за наредну сезону. 1997 Дукати 748 Би Посто или вам најобичнији модел од свих 748 верзија. Тркачи оклопи су били у не баш најбољем стању, па сам контактирао Тревера из Флекси Гласа да ми направи нови сет и дао сам мом фарбару Мајку да офарба у боје Пацо Рејсинг. Тако је кренула жута боја да буде део моје тркаче каријере. У самом почетку сам имоа много прблема јер мотор није хтео да се врти преко 8,000 обртаја. Кад би достигао те обртаје цео мотор би се тресао од вибрација. Прва два тркача дана сам пропустио покушавајући да поправим мотор, али безуспешно. Џејми је радио за Пацо Пејсинг и он ми је помогао око мотор током тркачег дана, о и његова жена и ја сам мајком моје деце смо отишли на вечеру после неуспешне тркаче суботе. Седели смо у Бостон пици и причали, а ја сам се нешто утишао јер су мисли кренуле да лутају и од једмом ми падне на памет филтер за гориво. Кажем Џејмију филтер за гориво, он ми каже какав филтер, шта причаш. Ја му опет поновим филтер за гориво. Све му је било јасно и знао је шта нам је радити. Само имали смо мали проблем, 22:30ч и ништа не ради сем ВолМарта. Тражили смо метални филтер од горива, али нисмо имали среће. На путу ка Пацо Рејсинг Џејми се сети да има кључ од ауто сервиса преко пута Пацо Рејсинг. Зове Сајмона влрасника сервиса и објасни му шта нам треба, Сајмон је само рекао отвор и узми шта ти треба. Пажљиво сам скинуо резервар и извадио пумпу од горова. Морао сам да будем веома пажљив јер ако покидам гумицу које заптива тело пумпе за гориво има да цури гориво на све стране. Успели смо да нађемо филтер горива који би одговарао и кренули смо да заменимо стари гилтер. Кад сам завршио упалим мотор и кренем да се провозам испред Пацо Рејсниг. Мотор се пропиње на задњи тоцак у првој, другој и трећој брзини. Како и неће кад има 46 зуба задњи ланчаник хахаха… то је то Џејми идемо да спавамо треба устати у пола шест и правац Мишен. На првом јутарњем тренинигу мотор иде као мечава (макар се мени тако чинило). Олакшање за мене и све људе који су ме бодрили од самог почетка. Почињем трку задњи тј тачније са петнаестог места јер немам бодова. Десет кругова јер пред мном и велики искушење да ли сам дорастао мотора који има велики педигре… Тамбуринијев модел који се прославио на многим стазама широм света, али нико га није прославио на нашој локалној стази. Успевам да завршим трку пети у класи Мидлвејт Твинс и што је најважније возио сам исто време по кругу као победник, што ми је дало наде за следећи тркачи викенд. Нисам возио Мидлвејт Супербајк због тога што ми је Пирели преставник монтирао задњи точак без конусне подлошке и задњи точак ми се климао па сам закаснио на старт трке (још једну лекцију сам научио).

На следећем тркачем викенду окупило се много тркача и скоро сви на СВ650 са набуџеним моторима. Опет сам почео трку задњи јер нисам имао бодова у Мидлвејт Супербајк. Због кише и воде која ми је ушала у рачунар мотора, мотор је трокирао и ту сам завршио на дванаестом месту. Отклонио сам квар тако што сам успео да осушим на време рачунар и на следећој трци у Мидлевеј Твинс сам победио. Са десетог места у десет кругова до победе. Остатак сезоне је био поптуно исто, са било ког места да почнем трку завршавам на првом месту… напоком сам окусио шта значи победа и ни под коју цену не желим да будем други. Мотор је био сасавим серијски сем огибљења које је серијско са преправкама од фирме ГП Суспесшон. Серијске кочнице са СБС ДЦ тркачим плочицама и панцирним цревима. Нема врзу шалталицу, али има Јојодајн проклизавајуче квачило, Термањони топиви са чипом фаст бај ферачи и користио сам Шел гориво од 91 октана. Морао сам да променим стил вожње, јер стил са којим сам возио Д675 ми се није свиђо на 748. Почео сам пажљиво да проучавам стил воже од Троја Бејлеса кад је побеђивао. Требало ми је целе сезоне да променим стил вожње и да се навикавам на карактеристике рама које одговара на свако померање мог тела током вожње. Како сам напредовао са вожњом тако сам открио да мотор не пролази (скрече) кроз кривину онако како је би то волео. Мислим нисам баш знао како то треба да буде, али исто тако нисам желео да мотор има широку путању на изласку из кривине због бетонских банкина на стази. Био сам веома нервозан да дирам било шта око огибљења и подешавања шације, само зато што је то била велика непознаница или можда од бојази да не подесим нешто погрешно па на следећој трци будем спорији. Све у очи биле уперене у мене и Пацо Рејсинг Дуцати 748, несмем да се направи грешка и морам да се правим да све знам. Многима није било право јер сам прво возио Дајтонз 675 и побеђивао фаворите на јапанским моторима, а сада сам се појавио са мотор који је 14 година стар и побеђујем главне тркаче у класи са набуџеним СВ650. Брзо су почеле да круже приче да је у питању 996 агрегат, а не 748 или 748 са већим клиповима итд… Ту 2011 сам завршио као други у Мидлвејт класи и као трећи у Мидлвејт Супербајк класи

Крај је марта и ја сам успео да договорим да возим нов мотор за ову сезону. Мени је то до сада најновији тркачи мотор који сам возио на тркама у задњих 10 година. У питању је 2018 Априлија РСВ4 РФ Мисано, крајем 2021 године смо оформили тркачи тим Мото Меканика и ту имамо већ четири РСВ4, а сви мотору су на олинсовом огибљењу, па сам одлучио да пређем на кејтек. Возио сам кејтек и веома сам задовољан како ради на Сузукију СВФ650. Надам се да ћу да имам исто позитивно искусти са кејтеком и на Априлији. Мој план је да унапређујем овај мотор током целе сезоне и да пробам разне комбинације са свим могучим подешавањима шасије и огибљења, такођер ми је план да са локалним стругатом који поправља брегасте, преправим исте да буду боље него фабричке. Остаје ми да одем на пробни сто пре икаквих преправки и после сваке преправке који урадим на усисном или издувном сустему. Моју тркачу РСВ4 1000 Фактори од прошле гофине сам продао локалном тркачу који ће да се трка ове године и још један мотор о ком морам да водим рачуна. Почетак априлиа и све делове које сам поручио и платио нису још стигли, 15 дана пред први тркачи викенд, тркачи оклопо нису стигли и одлучио сам само да возим Сузуки СВФ650. Кад већ нису стигли оклопи одлучио сам да поручим још неке делове, нове кочионе дискове и клипове за кочиона клешта, нова панцирна црева за кочнице и искључио сам АБС. У међувремену појавио се власник од априлије на којој треба да се тркам. Кажњ дали могз да возим РФв на улици? Ти узми РР за трке, нисам много размишљао јер је шасија, електроника и агрегат исто као и код РФ. Договорили смо се да пребацим коване точкове и предњу олинсову виљушку на РР. Он се сложио и требало ми је око 3-4 сата да завршим све и доведем мотор у возно стање. Пет недеља је прошло од кад сам поручио и платио тркаче оклопе и још ништа, коначно сам добио одговор од фирле од које сам купио и кажу данас ти шаљемо. Путовало скоро 10 дана и коначно стигло, тачно 10 дана пре следеће трке. Оклопи су црне боје и као такве ћу да их возим јер не могу да стигнем да их офарбам на време. Аки после првог тркачек викенда сам схватио да СФВ650 не може да се трка са 2007 ЦБР600РР са мото2 агрегатом. Као и пре историја се понавља… већ сам пре писао о томе како појединци мењају правилник да би њихови возачи победили и коначно успели да ми возе ране уз раме у класам у којим доминирам јос од 2012. Изгобори су увек неки други ,али уствати је због мене и мотора које возим (пре је то било због 748, а сада је то због СВФ650). Искрено речено заинатио сам се да коначно завршим 748Р агрегат и да га монтирам у 748С рам, али и ту сам наишао на препреке. Све делобе имам сем шрафова за титанијумске клипњаче који су требали да стигну данас, али још ништа. Трка је у следећи уторак ( Јун 28), али просто нема времена да постигнем све и да будем одморан за трку. Одлучио сам да се фокусирам на Априлију и да возим супербајк трку и Сузуки у моја две класе које сам возио и у мају. Имам неке недоумице дали да коростим фабрички рачунар за 748Р или да корстим инсталацију од Монстера С4 са 916 агрегатом и да користим немесис рачунар и тркачом инструмент таблом. Ако се одлучим за ово друго морам да купим давач притиска уља, температире агрегата. Следећи слободан тренинг је 27-28 јули, требало би да имам времена да склопим агрегат и цео мотор, да разрадим агрегат на пробном столу и одрадим сва подешавања за тркаче гориво. Као и РСВ4 овај 748Р ће да буде потпуно нов мотор за мене, све сам променио сем рама и задње виљушке. Предња олисносва виљушка ѕа 848 са кованима точком, брембо кочиони дискови, брембо М4 кочиона клешта, брембо предња кочиона пумпа РЦС19 корскорте, парцирна кочиона црева, задњи олинсов амортизер ТТХ, задњи ковани точак, ЕВР дубоко кућиште ваздуха, џетпрајм усисни дигузори или лебви са носачем за бризгаљке, Акпаповичев комлетан издувни систем, Дуксти корса кућиште за одушак блока агрегата које се монтира у сам реп мотора. Олакшао сам зупчаник квачила, уљне пмпе и замајац, заменио сам челичне ременице за зупчасте каишеве са алуминијским који могу да се подешавају по потреби и још по неки тркачи део који иде уз овај модел…

Сасавим необична година… заменио сам бољену марку тркачег мотора са марком коју сам увек настоја да победим на било који начин. У чему сам успевао дуги низ година, из баш због мене су променили правилник тркања више пута…шта ће сад да измисле да би прменили правилник. Ништа јер сам на истим моторима ко и „они“, па ако промене правилник тим би казнили своје пуленове! Још једна не свакодневна познанства, а то је да сам упознао легендарног Џејмса (којег већина вас зна са ју тјуб канала 44 зуба)… еј Џејмс је био код мене у радионици, а не само да је био него ми је био и лични механичар на четири од шест трка те тркаче сезоне. Да будем искерн Џејми и Џејмс су очекивали да победим на свим тркама, а ја нисам био тога свесан. Знао сам да морам да узмем што више победа, а да морам да узмем шампионат у класама у којим сам се такмичио, нисам на то мислио јер ипак је то други мотор за мене. После прве трке сам схватио њих начин размишљања, па мало је речи да је притисак био велик. Поред уобичајених провокација од свих такмичара да сваки мотор који се тркам је илегалан, доласком Џејмса на нашу локалсну стазу је изазвало белику буру. Шта као он ради ту и колико је тај мотор тајанствен и шта он то зна, а остали незанју. Рођаци Џејмс има више у малоп прсту него сви ми заједно… како би рекао наш народ!

Од првог дана ја сам вози Пирели тркаче гуме СЦ2 напред (збоф тога јер нисам имоа осећај како се понаша предња виљушка, СЦ2 је више предвидљига гума ако почне да проклизава предљи точак) и СЦ1 позади, међутим Џејмс ми предлагао да пређем на Данлопове гуме јер он има више искуства са тим гумама. Али смо брзо дошли до сазнаља да те гуме које се коисте у Енглеској нема на овом тржишту. Обратио је пажњу на бројчане ознаке на пирели гумама и послао слике смс поруком сину у Бристол. Други дан само добили извештај да је смеша гума још и 2006 или 2008 године са 2018 шаром. Што значи Канада добива куме које нико неће, био сам мало забринут у самом почетку али кад сам видео да других гума нема помирио сам се са чињеницом. Искрено да кажем требало ми је много времена да се навикнем да возим оно што не сервисирам, тешко је то објаснити али мпогу да цитирам легендарног Троја Бејлиса кад је рекоа да је Хонда увек била конкуренција и ја сам сада отишао да возим за њих… није то то утврдио је велики Трој. Да не испадне да поредим себе са Тројом, него сам се и ја тако осећао. Задњи тркачи викенд, а ја заостајем 30 бодова од титуле у Мидлвејт Супербајку,а имамо исти број бодова ја и Брет ун Мидлвејт Твинс класи. У суботу тркач који је био у водству у Мидлвеј Супербајк класи пада и зауставља се трка. Он не крече у наставку и ја побеђујем тог дана, сада сам у заостатку само пет бодова од титуле. Тог дана сам победио у Мидлвејт Твинс класи и сада сам само пет бодова испред Брета. Можда и још слађе од победе је то да у обе класе обарам рекорд стазе са скоро целу секунду у односу на претходне рекорде. У недељу сам завршио обе трке као други и самим тим изгубио обе титуле, али сам оборио свој сопстбени рекод од претходног дана у обе класе. Сећам се једног детаља са тог тркачег викенда… био само толико уморам да сам у боксу једва скупио снаге да стиснем квачило да би убацио у брзину, то ми се десило и на самом старту трке. Али чим смо кренули ваљда адреналин је прорадио и дао ми толико снаге да издржиим и завршим трку без пада. Обећао сам себи да ти више нећу да радим и да ћу да се одмарам ноћ пред трку, али то увек бива другачије него што сам замислио због великих обавеза…

Екипа овако је све почело… делови касну, пукао рам па цури уље. Ззаварио сам и ојачао рам, али при проби стављања афрегата у рам исти пала са радног стола…поломио ми је усисне фране и блок мотора је оштетио на месту где је квачило. Тако да је није нека штета, јер имам суво квачило на овом агрегату. Било је још неких малих проблема при склапању, али завршило се све то у петак. Кад сам упалио мотор и провозао га низ улицу пар пута. То је то идемо за Портланд 6 сати јужно од Ванкувера. 

Прва трка; 

Старт је био добар али сам пети у трци на прву кривину. На самом качењу један мотор одустаје (касније смо установили да је трокирао и радио на два цилиндра, а у питању је била Беса Рокет 3). Беома брз мотор кад ради на све три цилиндра. Џон Леси није био један од тхх тркача који је воле да води мотор на пробни сто за сваку ситницу. Излатим из прве кривине као четврти. Нападан Лес Кука на Нортону који иде као мећава. Лес је спор кроз кривине, али се вешто брани тако штао одврне гас и оде на правцу. Ето мене у кривинама опет и тако само се мењали за треће место све до негде четвртог круга где сам успео да напрваим малу предност. Оно варење и учвршћивање рама ради, сад је мотор много стабилнији и улева 100% поверења него прошле године. Поготово се осеча разлика у кривинама и на кочењу. На излазу из треће кривине мотор се угасио коа да никада није радио .И тако сам завршио прву трку са трећег места на задњем и без бодова. Кад са дошао у бокс и погледао мотор видим да нисам имао струје у акумулатору који је стар пар дана са 12В на 0.00В. Срећа да сам понио стари као резервни, заменим нови са старим и мотор је упалио из прве, ради само преде могу да се броје тактови… 

Друга трка,

Током прве трке од 9 мотора у класи није завршило 3, а два су озбиљно трокирали… тако од прилике изгледају трке старих мотора, увек нешто и никад није досадно. Још бољи старт …Мик на Хонди (720cc четири цилиндра), Џон на Беси Рокет III (750cc три цилиндра), Том на Триденту T150 (750cc три цилиндра) и ја на Боневилу (750 cc два цилиндра).Очекујем Лес Кука сваки час да пролети крај мене, али ништа. Мик и Џон су се већ мало удањили, а ја сам Тому у задњој гуми .Мора да му мотор не ради добро чим овако вози. После два круга ја га обиларим у пуном налету за треће место, али ни то ми није било доста. Мотор хоће да ми искочи из руку како иде. Не могу веровати да само друге брегасте и нови карбуратори могу проминити читав мотор. Возим као као никада до сада да би се приближио оној малој тачки у даљини. И изи круга у круг све сам јој ближи, па тако у задњем кругу свега пар кривина пред излазак на правца обилазим Џона на Рокет 3. Надао сам се да могу да одржим две дужине мотора пре проласка кроз циља, јер Џон ипак има један цилиндар више и пар коња више. Али овај моје се врти у 9,000 обртаја без проблема и ја пролазим кроз циљ као други. Е то ми је као да сам био први, јер прошле сезоне нисам могао ни да сањам да могу да се носим са Џоном и његовом Рокет 3. 

После трке смо причали Џон и ја, Џон ми је рекао да је мој мотор био много бржи на правци од његовог и да ме само гледао како му одмичем из задње кривине. После ове трке сам трећи у укипном пласаману. Тому је пукао цилиндар због велике компреције (15:1), Џон Мартин је имао проблема са карбуратрима, Дункан на Веслејку је трокирао агрегат, каже да  незна зашто, Лесу је мотор радио одлично, али није био брз у другој трци, Микова Хонда је радила као сат, а ја сам успео да поправим своје време по кригу за целу 1 секунду у односи на прошлогодишње време. Сад нас очекује паковање и да се вратимо кући. Биће то веом дуга вожња и надамо се да ћемо стићи кући до 02:00ч 

Од моје дебитантске трке у Отаџбини јер прошло 16 година. Сасвим случајно сам наишао на овај извештај и желим да га по други шут поделим са вама без у оргиналном издању..

Са моје тачке гледишта ….извињавам се што касним али имам доста обавеза које сам пропустио мојим боравком у Србији 

Тачније све се одиграло на Батајничком аеродрому ( Војни аеродром Војске СЦГ ).

Пошто се датум трке померао скоро сваких пар дана нико није био сигуран дали ће се трка уопште одржати или боље речено сви су молили бога да не падне снег.

Дошао је и тај дан, али помало хладан јер је дувала кошава и било је баш хладно. Ветар се увлачио у кости искрено речено. Ја сам још пре недељу дана превезао Тритона из Новог Сада код мене кући у Земун. Имао сам мало проблема око лекарског прегледа за трке. Али све сам успео да средим у АМС Србија у Рузлвелтовој улици лацкајучу се секретарици председника Ауто-Мото спорта Србије. Девојка ме упутила на сва врата и нисам чекао ни минута. Све је сређено, супер спреман као запета пушка. И ево нас на стази која још није припремљена за тренинг (субота је дан за два тренинга) први је незванични, а други је званични. Имао сам проблема са моторм од првог паљења. Трокирао је под већим обртајима. Све шта бих радио ништа није помогло. Тако да сам одвезао оба тренинга под 40% мојих могућности. Али ипак сам успео да остварим треће најбрже време за сутрашњу трку. Саша Петковић на БСА Роцкет 3 и Круно Козар на БМВ Р90С су били неухватљиви за мене. Саша је било чак 2 или 3 секунде спорији од 5 најбржих и класи 600. Између тренинга сам питао онако незаинтересовано Динка кад ће ми дати круг на свом Тритону, необазиречи се око себе скоро сви су то имали на памети да га питају, али нико се није изјаснио као ја. На шта ми Динко одговори са осмехом који му се назирао кроз чупаву браду „такмец знамо се прекратко“. И ја кажем извини на непосредности, али нисам могао да издржим ради свих осталих. Наслутио је моју намеру и ипак после званичног и задњег тренинга је пришао и рекао оћеш ли да пробаш Тритиона. Нисам се пуно двоумио……направио сам пар кругова испред бокса и то је то. Мотор је импресиван, али не могу ништа више да кажем јер нисам био на стази. И мислим да је Динко то направио прави потез јер кад сам се паркирао у боксу пукла му је сајла за квачило. Наравно он има резервниу након пола сата све је решено. Захвалио ми се и рекао да ти нисам дао да пробаш мотор пукла би сутра на трци.

Отишли смо кући промрзнути и ја нисам могао да идем да спавам пре него отклоном квар на Тритону. Узело нам је мало времена да откријемо квар који се крио у инсталацији за електронско паљење. То смо санирали брзо и упалили мотор .Ради као сат срећан сам као мало дете кад му даш сладолед. Отишли смо ја и Саша код мене кући где нас је чекала топла вечера и чај. Тог дана сам упознао пар тркача из суседне нам Хрватске. За њих сам чуо али се нисмо имали прилике упознати јер сам ја напустио Хрватску 1995. То су били Динко Жупановић академски сликар из Осјека, Круно Кожар са кћерком и још један човек којему се не сећам имена. Кажу да Емил и Краљ нису могли доћи јер имају мале финансијске проблеме после дуге сезоне. Они су отишли на вечеру у Ресторан Боем код Плавог моста и обећали да ће свратити код мене кући на пиће. Појавили су се око 22:00 часа са још пар локалнох тркача тј. мојих пријатеља и познаника. Сви смо уз пиво, часу вина, кафу и сок мало причали о свему и свачему. Журили су до кампа Дунав да им портир не затвори капију. Саша и његова жена, Беба, ја и остали укућани полако на спавање јер нас сутра чека дугачак и хладан дан пун адреналина.

Недеља;

Је била дан за одмеравање снага и да видим дали сам уопште дорастао овом нивоу такмичења у СЦГ као и гостима из Хрватске. Било је нешто мало хладније него јуче или ми се то само чинило .Стигли смо на стазу сви се некако сакривали по аутима и пили вруће чајеве и кафе, па мора да су се смрзли јуче. Исто као у Суботу сви су једва чекали да се изађе на стазу. За дивно чудо овај пут се пријавило више тркача на старовременским него на модерним моторима. Кажем да је то мало другачије у средуни из које ја долазим, али Динко додаје да у ПХ је иста ствар и да љубитељи трка долазе да гледају њих, а не модерне класе. Први су са тркама кренули приколичари који су привукли доста пажње гледаоца и медија. Ми смо возили задњи и све се одвијало својим током у боксу. Почели су да се појављују чланови са MM форума, БЈБ форума и наравно АМС форума, па те моја родбина, пријатељи и комшије. Било ми је драго да су сви ту и да ме бодре. Динко ми је било конкуренција и има много бољи мототор од мене и ту ће бити чупаво кажем сам себи. Али ме мој пријатељ Заре теши он је спор на том мотору нећеш имати проблема. Обећао сам члановима БЈБ форума да нећу бити први али да могу да покушам да будем други или у најгору руку трећи.Поред Круновог БМВ Р90С нисам имао шта да тражим са Тритоном који има 750ccm мотор и у најбољем случају 55кс на задњем точку, а БМВ Р90С има фабрички око 69кс. Значи у предности је у самом старту. Нисам гледао трке осталих класа јер сам било заузет припремом за трку, а који бих да вам дочарам мало речима.

#1 одем до сваког тркача који се трка у мојој класи па му онако пријатељски и такмичарски пружим руку и пожелим срећу

#2 проверим притисак у гумама,ниво горива и томе слично

#3 обучем тркаче одело и пратећу опрему и помолим се богу за што бољи успех и да ми да снаге да одвозим трку без пада

Али у самом старту ми је пошло нешто наопако, а то је гориво које смо купило тог јутра га није било у канти. Погледам Сашу и кажем где је гориво он каже ја сипао у свој мотор. А ја ћу на то А ЈА?. Остало је ту око можда 2 литра бензина и нешто је било од јуче у резервару па шта буде. Сада ће ми требати онај оченаш и молитва помислио сам. Загрејавамо моторе и излазимо на стазу….имамо један круг загрејавања. Заузимамо своје стартне позиције…стартује се на семафор. Којему црвено гори нон-стоп. Зелено се пали али после једно 15-к секунди и ја мало касним са стартом. Саша и Динко ме претичу до прве кривине док је Круно отишао као ракета са старта. Ја и Динко излазим из шесте кривине раме уз раме али његов мотор је јачи на убрзањи и ту ме оставља мало. Ја га пратим све до задње кривине пред циљну равнину где кочим касно и претичем га. Улазак у други круг од седам вожених Саша пада испред мене и тако завршетком тог круга ја избијам на друго место.Повремено се окремен да видим где је Динко, али он је мало подаље од мене. Мотор је почео да ми трокира на излазцима из кривина и правцу……наравно да сам псовао Сашу и гориво али шта је ту је. Само сам молио бога да Динко не примети ништа и да не крене у напад за друго место. Успео сам да задржим друго место и Динко је смањио моју предност на само 3 секунде али недовољно да преузме друго место. Нико сретнији од мене………лудило лудило………

Враћамо се у бокс паркирамо моторе облећу ме чланови MM, BJB и АМС форума као многобројни пријатељи и родбина сви ми честитају на успеху. Хоће да се сликају самном…кренем да потражим Круна да му честитам као и Динку. Али ме пресрела једна госпођа са питањем „дали знаш где је победник трке?“.Ја онако сав сретан јој одговарам „незнан ди је сада је бија ту може бит да је оса негди“. Ето ње одакле си ти кад тако причаш ја јој одговарам да сам из Земуна она кажем не твој нагласак, а то кажем ја рођен сам у Шибенику. Следеће питање стиже „дали си возио трку?“ казем да и „који си завршио?“, други одговорим ја.“Можеш ли да ми одговориш на прар питања?“. Кажем може! Одмах јој у старту кажем да неписе то Шибеник јер сам овде као гост из Канаде. Каже нема проблема прешара оно Шибеник. Пита ме пар питања одговорим јој и каже да само нађе фотографа да ме слика и то је то. Питам је које новин каже „Блиц“. Коначно сам нашао Круна и Динка честитао обоици и сачекали само задњу тркау дана 1000ccm Супербајк. Па на доделу пехара. Саша Петковић је прошао добро при паду. Пар оштећења на мотору али њему ништа није било. Организација имала је доста рупа, али пошто је прва сезона уопште није било лоше. Главно је да су успели окупити оволики број људи како тркача тако и гледаоца. Ту је још био и СОС Канал који је својом репортажом на СОС Каналу посветио нашој трци око 40-к минута.Нисамо могао да верујем да ћу изаћи у новинама и то баш у Београду. Враћам се назад у Канаду са пехаром…док смо чекали доделу пехаран моји ме зову из Ванкувера да ми честиају на успеху, еее тад ми је срце било пуно кад сам чуо ћаћаин глас……Окупили само се већина тркача су чланови МК Београд и возе за АМК Ветеран Вождовац за који сам и ја возио. Динко нам прилази и каже „срам вас био довезли сте момка из Канаде да вам освјетла обрза“ нормално све кроз шалу. Да био сам једини Србин међу првих троје. Сви су се насмејали и погледали онако Динка у фазону ало брадоњо……….са осмесима на лицу. Ипак смо екипа и држимо се тако ………..волимо моторе, трке, девојке, исту музику ………

Дукати 748С…

Негде седам дана пред праву трку ове кратке тркаче сезоне. Тоби ме наговара да возим поред СВФ650 и 748 и РСВ4. Размишљао сам пар дана и дошао до закључка да није реално да возим три мотора. Одлучио сам се на СВФ650 и 748, Сузуки морам да возим због поштовања према Џејмсу и Џејмију, а 748С јер прествља моју радионицу и мене као бласника сервиса и сервисера који спрема и пази талијанске даме. Тркачи оклопи су били код фарбара и биће готови за који дан, остало је само да буквално извућемо 748 испод хрпе делова и да га упалимо. Кад смо то урадили и ставили 748 на радни сто, сетио сам се оног цртача Мики мауса кад су склапали неки брод. И на катрају се распао кад су га убацили у воду и разбили шампањац о њега, а Мики јер рекао “читава мудрос је саставити га”…  знао сам да сам скинуо пумпу за гориво из резервара да би странка са Ф4 мога да се вози и да сам скинуо кедер са кучишта филтера ваздуха из истог разлога. Акумулатор литијумски је стајао пет година и нисмо могли да га повратимо у живот. Још уз пумпу за гориво и кедер фалио је један релеј за убризгавање и чип из рачунара. Кад смо све вратили шта је фалило, мотор није хтео да упали, погледамо мало боље шта још фали, кад оно нема аутомат за анасер, срећа имао сам и то на лагеру. Завергла пар пута и упали, али ради на један цилиндар, проверимо шта је сад, кад му фали кабал од свечице хоризонталног цилиндра… хахахахаха. Шта је следеће… главни кочиони цилиндар је фалио као и помоћи цилиндар квачила. Коначно 748 је комплетан и ради како треба. Негде из нафталина сам извукао коване точкове које личе на фабричке точкове од 848, али су за 748 серију. Уз њих сам добио скоро нове предње брембо дискове. Монтитао сам нове гуме од Пирелија 120/70/17 и 190/60/17 којим је Пирели заменио 180/60/17. Одлучио сам да подесим висину задљег амортизера и спустио сам за пола круга на подешавајучој полуги. Због стајања задњи амортизер није радио, па сам морао да сервисирам амортизер. Полсе тога уследило је детаљно прање целог мотора да изгледа пристојно после пет година скупљања прашине. Остало ми је само да заменим  старе кочионе плочице са новим СБС ДЦ и мотор је био комлетан за тркање. Ни сам нисам зано колико са делова поскидао да би помогао странкама… субота на недељу радило се све до 05:00Ч. Недељу смо провели тако што смо спаковали оба мотора у приколцу са свом опремом и одвезли се до стазе да заузмемо место у боксу. Ту смо се срели са старим пријатељем Џејмијем и његоцим сином, отишли смо на већеру како то и достоји нашем пријатељству.

Прва трка после 22 месеца паузе…

Понедељак нерадни дан (продужени викенд… дан провинциј или вам републике)… јутро је било мало облачно и милисало је на кишу. Која свом срећом није падала, а да јесте било би на тркама баш лепо јер нико није имао кишне гуме. Први тренин и ја излазим са 748С, већ после пар кругова мотор трокира и ради на једним цилиндру испод 6000 обртаја. Пред тренинг сам сипао 50% – 50% тркаче гориво са Шел 91 октаном. Препостављам да агрегат не воли ВИП МР12 тркаче гориво. На другом тренингу сам возио СВФ650 и одвоза сам треинг солидно, тј био сам задовољан. Кад сам се вратио покушао сам да установим зашто 748С трокира и открио да хоризонтална свечица не ради. Кренули смо у потрагу од Ванкувера до Мишена све ауто радње које пордају делове нико нема ту свечицу. Имају у складишту ,али не у радњи и немогу да ми доставе због празника. Пронашли смо неку Шампион и то само једну. У међувремену сам одвозио прву трку дана (опен класик супербајк), иако је мотор трокирао успео сам да завршим на тречем месту али сам био око 30 секунди иза првог места. Што ме није много бринуло, јер за следећи пут бићу спремнији. Пред почетак друге трке (мидлвејт супербајк) сам заменио хоризонталну свечицу и мотор је опет радио на два цилиндра. Стартујем трку са прве позиције јер сам 2019 завршио на другом месту у шампионату, а тркач који је био шампион не вози ове године. Кречем одлицно, али ме престижу двојица, где им ја врачам на остатку правца. Трој са Хаскаварном покушава да ме заобиђе са спољашње стране пред прву кривину. Ја само отпуштам кочницу и продужим неких 10ак метара да га блокирам и ту ми се отвара пролаз кроз прву кривину. Трој и Брет су били немоћни да одговоре 748С и ја сам из круга у круг повечавао предност да би на карају трке имао 26.8 секунди предност. Следећа трка дана је била мидлвејт твинс, где сам возио СВФ650. Стартујем са друге позиције јер сам тако и завршио шампионат 2019. Опет одлично кречем, али ме Брет претиче са унутрашње стане и пролази кроз прву кривину први. Из неког разлога Брет кочи сувише рано пред другу кривину и ја га обилазим са спољашње стане, где му затварам путању и избијам на прво место. Из круга у круг сам  повечавао предност и све тако до четвртог круга. Где сам па улзу у пету кривину пао јер ми је проклизао предњи точак. Имао са преко 15 секунди предности, а нисам ни знао… Шта да се ради то је тркање. Избор тврдоче предње гуме ме коштало 25 поена… идемо даље у питању је кратка сезома и ја сам наставио где сам стао септембра 2019, што није случај са осталим тркачима у класама у којим се такмичим.

Овим путе желим да се захвалим свим нашим људима који су дошли да ме бодре!!!

Овим путем желим да се захвалим свим нашим људима који су дошли да ме бодре!!!