Сасавим необична година… заменио сам бољену марку тркачег мотора са марком коју сам увек настоја да победим на било који начин. У чему сам успевао дуги низ година, из баш због мене су променили правилник тркања више пута…шта ће сад да измисле да би прменили правилник. Ништа јер сам на истим моторима ко и „они“, па ако промене правилник тим би казнили своје пуленове! Још једна не свакодневна познанства, а то је да сам упознао легендарног Џејмса (којег већина вас зна са ју тјуб канала 44 зуба)… еј Џејмс је био код мене у радионици, а не само да је био него ми је био и лични механичар на четири од шест трка те тркаче сезоне. Да будем искерн Џејми и Џејмс су очекивали да победим на свим тркама, а ја нисам био тога свесан. Знао сам да морам да узмем што више победа, а да морам да узмем шампионат у класама у којим сам се такмичио, нисам на то мислио јер ипак је то други мотор за мене. После прве трке сам схватио њих начин размишљања, па мало је речи да је притисак био велик. Поред уобичајених провокација од свих такмичара да сваки мотор који се тркам је илегалан, доласком Џејмса на нашу локалсну стазу је изазвало белику буру. Шта као он ради ту и колико је тај мотор тајанствен и шта он то зна, а остали незанју. Рођаци Џејмс има више у малоп прсту него сви ми заједно… како би рекао наш народ!
2018 тркача сезона је била више него одлична јер сам на Дукатију 848 победио у свакој трци у 600 суперспорт класи. Џејми (садашњи власник мотора) и ја смо се дружили током сваког тркачег викенда. Она је возио супермотард марке Хаскаварна и СФВ650 који је купио од Џејмса после посете ТТ.
Мотор је дошао у Канаду у три сандука због тога јер серијски број шасије није за северно америчо тржиште. Мотор је возио у нашем локалном шампионату 2017 и 2018, а кроз причу ми се жалио да му кук не подноси положај на мотору док се трка. Немам објашњење зашто сам питао Џејмија да пробам мотор, али сам питао можда највише из знатижеље. Добио сам мотор да пробам у класи Формула 1.15.00. Договор са челницима клуба је био да ме не бодују, јер само желим да возим уместо Џејмија и да пробам мотор. Први утисак је био, морао сам да пребацујем брзине много више него што сам то радио на 748 или 848. Прво поређење је било са 748, обртни момент веома слаб, предња виљушка крута и не осећам шта ради предња гуме, кочнице феноменалне, задњи амортизер ми се свиђа како ради. Кренуо сам задњи на тој трци и завршио као најбоље пласиран двоцилиндраш. По кругу сам био бржи од Џејмија и скоро исти као и #20 који ми је био главни комкурент у 2019. Које сам претекао на траци и то се свидело Џејмију, али ми ништа није рекао наредна да месеца. Кроз причу пред доделу пехара те јесени Џејми ме је обавестио да могу да возим СФВ650 за њега ако то желим. Пристао сам без пуно размишљања, јер то ми је била можда јединствена прилика да возим мотор који има такав педигре, кратко реченои било ми је част да возим иако је Сузуки у питању. Био је то белики искушење за мене као механичара и возача, не само што сам морао да освежим агрегат, него мора да иде како се очекивало од мотора, а од мене се очекивало да будем брз и конкурентан од првог изласка на стазу. Агрегат сам успешно раставио и саставио, мотор је упалио и све је радили како треба. Заменили смо фабричку радилицу олакшаном као и НОВА мењач са фабричким мењачем, нове ламеле у квачилу и то је било то. Џејми није хтео да купи ВП МР12 тркаче гориво па сам корстио Шел 91 октан, мотор није имао никакав одазив на гас, брза шалталица је била намештена на стандардно шалтање.
Све сам то оставио тако, јер нисам желео да улажем у мотор незнајући да ли ћу да бозим мотор како треба, а Џејми је све то оставио на мени и мојим резултатима после прве трке. Због обавеза у сервису нисам спавао много пред први тркачи викенд, иако је Џејмс дошао у четрвтак директно из Бристола, ја нисам имао много времена да се дружимо. После кратке посете отишао је да се одмори у хотел, а ја сам спремао тркачу прикоицу за први тренинг и први тркачи викенд у 2019. Као што то увек била веома мало спавам пред сваки тркачи викенд јер увек има нешто да се уради или заврши, долазим на стазу и кад сам излазио из камионета ушинем леђа. Нисам мога да дишем, искривио сам се као нека сува грана. Кажем обојици Џејмију и Џејмсу да немогу да возим тренинг јер не могу ни да дишем. Џејми ме је погледао и са тим погледом променио моје мишљење. Обукао сам комбинезон и одвезао први тренинг. Стандардно шалтање ми није одговарало па само позајмили сензор брзе шалталице ок другара Дилана. Џејмс је брзо то заменио и сад сам био спреман за други тренинг. Много боље, али предља биљушка је катастрофа и због тога немам никакав осечај на предњем крају. Џејмс увелико користи кејтек огибљење и овај мотор је имао улошке те фирме. Сво што смо покушали да урадимо било је узалудно јер нисмо имали алате да отворимо уошке и да видимо шта се дешава са њима. Проблем је био што би се предња виљушка зауставила једно 30мм пре дна и као да удари у нешто тврдо. Возио сам тако први трку и победио, а другу сам после претицања у тречој кривини за прво место пао у петој кривини у првом кругу. После сваког изласка на стазу сам тражио да ми се цео мотор подигне јер сам стругао оклопе кроз сваку кривину. Џејмс ми је саопштио да више не може јер се задњи амортизер држи само на пар навоја. Морали смо вратити сва подешавања на неки сигурну меру да неби дошло до пуцања тела осовине задњег амортизера. Возио сам овако још један тркачи викенд док Џејмс није донео нове кејтекове улошке. Провели смо цео дан код мене у сервису и монтирали све како смо желели. Причали смо о свему и свачему, на моје питање да ли постоји икакве шансе да возим Норт Вест 200. Џејмс ми је рекао да може да се среди ако баш то желим. А ако желим он ће ми обезбедити мотор, али ја морам да будем 100% сигурам да желим то. Како ми је објаснио веома је скупо и захтева озбиљну организацију и приврженост са моје стране. Кад смо завршили радове, отишли смо на вечеру у наш ресторан Тенен који је свега 5 минута вожње од мог сервиса. Онако уморни вечерали смо и кренули код мене кући да спавамо. Следеће јуто нас је чекао нови изазов. При првом изласку на стазу осетио сам разлику у понашању предње виљушке. На првој трци сам скину скоро две секунде по кругу и самим тим повратио осечај који сам тражио од првог дана на овом мотору.
Причали смо о свему и свачему, на моје питање да ли постоји икакве шансе да возим Норт Вест 200. Џејмс ми је рекоа да може да се среди ако баш то желим.
Од првог дана ја сам вози Пирели тркаче гуме СЦ2 напред (збоф тога јер нисам имоа осећај како се понаша предња виљушка, СЦ2 је више предвидљига гума ако почне да проклизава предљи точак) и СЦ1 позади, међутим Џејмс ми предлагао да пређем на Данлопове гуме јер он има више искуства са тим гумама. Али смо брзо дошли до сазнаља да те гуме које се коисте у Енглеској нема на овом тржишту. Обратио је пажњу на бројчане ознаке на пирели гумама и послао слике смс поруком сину у Бристол. Други дан само добили извештај да је смеша гума још и 2006 или 2008 године са 2018 шаром. Што значи Канада добива куме које нико неће, био сам мало забринут у самом почетку али кад сам видео да других гума нема помирио сам се са чињеницом. Искрено да кажем требало ми је много времена да се навикнем да возим оно што не сервисирам, тешко је то објаснити али мпогу да цитирам легендарног Троја Бејлиса кад је рекоа да је Хонда увек била конкуренција и ја сам сада отишао да возим за њих… није то то утврдио је велики Трој. Да не испадне да поредим себе са Тројом, него сам се и ја тако осећао. Задњи тркачи викенд, а ја заостајем 30 бодова од титуле у Мидлвејт Супербајку,а имамо исти број бодова ја и Брет ун Мидлвејт Твинс класи. У суботу тркач који је био у водству у Мидлвеј Супербајк класи пада и зауставља се трка. Он не крече у наставку и ја побеђујем тог дана, сада сам у заостатку само пет бодова од титуле. Тог дана сам победио у Мидлвејт Твинс класи и сада сам само пет бодова испред Брета. Можда и још слађе од победе је то да у обе класе обарам рекорд стазе са скоро целу секунду у односу на претходне рекорде. У недељу сам завршио обе трке као други и самим тим изгубио обе титуле, али сам оборио свој сопстбени рекод од претходног дана у обе класе. Сећам се једног детаља са тог тркачег викенда… био само толико уморам да сам у боксу једва скупио снаге да стиснем квачило да би убацио у брзину, то ми се десило и на самом старту трке. Али чим смо кренули ваљда адреналин је прорадио и дао ми толико снаге да издржиим и завршим трку без пада. Обећао сам себи да ти више нећу да радим и да ћу да се одмарам ноћ пред трку, али то увек бива другачије него што сам замислио због великих обавеза…
Приче из радионице Мали Ћаћа 