Априлија РСВ4 1000 2009-2014…

Априлијин адут које би треба да извуче Априлију из свих финанцијских потешкоћа. Са сигурношћу могу да кажем да је Апилија била једна од водећих произвођача мотора кад је електронка у питању. Због својих успеха у 250 кубика класи имали су више података него сви остали произвођачи. Што се показало кад су 2012 ставили подеђавање контроле проклизавања на два тастера “+“ и “-“, шта је код већине европских произвођача тек дошло негде тамо 2016-2017 године. РСВ4 агрегат је преставио нешто ново за ову италијанску фирму, интересантно је пречи да је нови модле био сличних димензија као претходни са В2 агрегатом (РСВ 1000). Сећам се као данас кад сам први пут провозао прву РСВ4 1000 Фактори које је дошла у Канаду (сад је то мој тркачи мотор). Као што то раде многи поизвићачи и априлија је делила неке делове шазије од старије сестре са В990 агрегатом, предња виљушла је иста на Фактори модлеу од 2004 до 2016 године, ковани точкови су исти од 2004 до 2019 са само једним унапређењем, а то је ставили су једну велику подлошку на носач задњег ланчаника да се шрафови истог не одвијају током вожње. Често се дешавало да се матиче на задњем ланчанику одврну, власник не примети то, а рупе на ланчанику постану овалне као и брезони истог се потроше. Ово је унапређено тек 2017 године на свим моделима РСВ4 РФ и РР и од тада није било таквих проблема. Највећу пажњу је привукао нови агрегат са којим је Априлија кренула у поход на титулу светског супербајк шампионата. По многима тада далеко исперед своје конкуренције, што је брзо пало у забор првим опозивом на агрегат од старне Априлије. Априлија је захтевала да се сви опозвати агрегати пажљиво изваде из рама и врате фабрици, а у међувремену Априлија би да пошаље нове исправне свим бласницима. И стваро су све то испоштовали у најбољем временском року. Ако агрегат буде оштечен овлашћени сервис мора да плати за то. Наводно шрафови на клипљачама су били ти који би могли да пукну. Ја лично не знам за нити један случај да се то десило, али инстернет је пун разних ствари. Тако да је тешко веровати или не… то ћу да оставим на вама.

Звук и рад мотор на леру је био јединствен, нешто што нисам сретао пре тога, мада сам био окружен моделима са 2, 3 или 4 цилиндра. Због лоше сервисне подрпшке у Канади од стране канадског увозника за Пијаџо групацију нису нам били онемогучене сервисне обуке. Можда се мој шеф није хтео дати трошку, кад мало боље размислим то је пре било него оно горе што сам навео. Било како било обуку за РСВ4 нисам био у могучности да завршим док нисам променио фирму у којој сам ради као сервисер. Већ тада сам имао много искуства које сам стекао радећи на овом модлеу и кад сам дошао на курс знао сам више од инстпуктора. То ми се дешавало више пута и инструктори би то искористили да им помогнем онако индиректно да други не примете.

Априлијин адут које би треба да извуче Априлију из свих финанцијских потешкоћа.

Ни овај модел није био без проблема, пун “електронике “ за своје време и ако узмемо у обзир слаба подршка, а поготово ако се узме у обзор АПРЦ модел од 2012 па на овамо… није било лако да се отклони било који квар. Диајагностику смо наследили од пријашљих модела, та иста дијагностика је била веома спора и пуцала је комунакација нон стоп (ни сада ништа нине боље са ПАДС). То су само неки свакодневни проблеми са којим се сусретао или се још увек сусрече један просечан сервисер италијанских мотора. Неке филре су горе неке боље али све изађе на исто… Први проблеми су се појавили са агрегатом и ја сам имо два или три агрегата ако се добор сећам који су поломили усисне вентиле. Звао сам априлију и они су се правдали да никада нису чули ни видели тако нешто. Нисам зано да американци могу да лажу више од жабара, али изгледа да је то истина хахаха… Касније се испоставило да је проблем са вођицама вентила. Изгледа да априлија није научила од Дукатија па су купили виђице од истог произвођача. Али видим да се то дешава 10 година касније и другим европским произвођачима… што значи сви желе да уштеде центе да би изгубили доларе. Одговор на овај проблем је да се купе или направе нове вођице од никлбронце, тиме се реши проблем за сва времена. Ипак је на сервисерима да уоче превремено трошеље вођица… беома једноставно се то може уочити, током провере зарора вентила. Ако су зазори на исисним или издувним вентилмиа више од пола датог зазора мањи. Треба да се скине глава, изваде вентили и провере вођице тј. зазор између вођице и стабљике вентила. Нажалост многе колеге то пречуте и само подесе зазоре са тањим плочицама и тако заврше посао. Зато је веома важно да се води евиденција од стране сервисера за свако подешавање вентила на овим модлеима. Кад се подешавају зазори вентила треба да се користе одговарајучи алати за сабијање шпанера разводног ланца, ако се то не уради правилно, разводни ланац ће да лупа или ће да буде претегнут и може да пукне. Било је још и неких проблема са сензором који мери подпритисак усисне гране. То се решило тако што је Бош направио те исте сензоре у Кини. Речено нам је да је у питању осетљивотс истог сензора које је направљен у немачкој, и да сензор из Кине је отпорније на ту осетљивост очитавања подпритиска. Као и сви остали мотор из Италије не препоручује се праље истих са водом под великим пристиском. Свако ко то уради имаће проблема са струјом, прекидачима, инструмент таблом итд… Морам да скренем пажњу да сваки пут кад се замени ауспух са неким отвореним треба да се надогради мапа јер то утиче на век агрегата.

Наставиће се …

Постави коментар