Пре тачно 20 година сам схватио да свакодневна брза вожња на друму није више сигурна. Много пута сам се нашао у ситуацији да избегнем неки удес или недај боже оно нагоре. Чврсто сам одлучио да се тркам на старим моторима, јер само тако сам могао да смирим родитеље. Али руку на срце тада кад сам се упустио у причу тркања нисам имоа амбиција да возим новије (модерније) моторе на тркама. Мој цео живот из тог времена се заснивао око класичних Тријумфа, и све сам време провео скупљајучи литературу, часописе, тражечи делове који су коректни за тај период тркачих мотора и покушавајучи да склопим контакте са људима који су у овој причи много дуже од мене. На самом почетку сам користио фабричке клипове и клипњаче, али то се показало на тркама недовољно и морао сам да унапредим агрегат. Тако да сам кренуо у развоијање мог Боневила у тркачки мотор, посебну пажњу сам посветио кочницама и агрегату. Због недостатка пара морао сам да радим све у фазама или боље речено од плате до плате. Одлучио сам да купим тркаче клипњаче и високо компресионе клипове, и тако из трке у трку сам развијао агрегат који је после две године постао конкурентан. Наравно није било лако јер сам све учио сам уз малу помоћ Тома и његове радионице са стругом и глодалом. Највећу полемику су ми престављали баш ти клипови које сам морао да обрадим да би добио одговарајући зазор између чела клипа и компресионог простора кад је клип у горњој мртвој тачци. Променом компресионог односа морао сам да користим тркаче готиво. Ту се први пут сусречем са тим појмом и избора нисам имао него да научим. Прво на што су ме упутили је авионско гориво за авионе са клипним агрегатима. Наводо то је око 110 или 115 октана ако ме сећање добпо служи. Послушао сам и отишао са канистером на аеродом да купим 20л тог горива. На питање што ће ми то готиво одговорио сам да имам мали авион који сам сам направио и да ми треба гориво. Прва да пута није било проблема, али трећи пут су ме одбили и рекли ми више не пропдајемо гориво приватним лицима. У међувремену сам приметио да се агрегат много греје и да не добивам моного на снази колико сам ја то очекивао. Причајући са људима који се баве тркама много дуже од мене, сазнао сам да авионсо гориво има много адитива због температуре рада на висинама на којима авиони лете и да у много случајева се не добива много са тим горивом у односу на тркаче гориво које је направљено за те сврхе. Овде је напопуларније ВП тркачо гориво и најлакше се купује или поручи. Том је већ користио тркаче гориво Ц12 на свом Триденту из којег је успео да извуче 84кс на задњем точку. ВП има много врста тркачих горива, ја нисам знао шта да изаберем јер нисам разумео како свако готиво ради и које су им добре и које су им лоше карактеристике. Полсе сам научио да ознаке ВП тркачег горива зависе о ком „типу“ агрегата се ради. Свако гориво има октанску вредност и брзону сагоревања унутар компресионог простора. Рецимо Ц12 је 112 октана, а У 4.4 је 114 октана и МП12 је 98 октана. Ц12 и У4.4 је направљен за компресиони простор који је рецимо дубок у самој глави агрегата, или за агрегате са два вентила по цилиндру. МР12 је направљен за агрегате који имакју мали (плитки) компресиони простор и сам пламен се шири веома брзо током додира са варницом као и агрегати који се врте изнад 9000 обртаја. Свако тркаче гориво је веома отровно и штетно по здравље, нпр. ако дође до доира са кожом, исто испари са коже у року две секунди и кожа побели на том месту. Удисање мора да се избегне јер ако вас ошамути нема ништа од тркања, као и кад мотор ради на леру не препоручује се да се седи иза мотора јер изувни гасови су непријатни. На фабричком агрегату добитак после подешавања рачунара је од 7-15 кс. Само сипање тог горива без подешавања може само да оштети агрегат и сам агрегат ће да ради веома лоше. Такођер је веома штетно за пумпу готива ако се остави да стоји дуго у резервару, сви алуминијски делови веома брзо оксидирају. Препоручује се после сваког тркачег дана или викенда да се резервар испразни од тркачег горива и да се сипа обично и пусти мотор да ради 10ак миута да се цео систем за напајање горива очисто. Ово тркаче гориво се буквално увуче у сваки метал и после више година може да се осети мирис истог. Рецимо на сваком 600 или 1000 кубика тркачих мотора бризгаљке и пумпе за готиво се мењају сваку другу сезону, у поротвном тешко је речи да ће мотор радиди како је подешен пре. То је само због тога што је ово готиво веома корозовно и после коришћења дужег временског периода многи унутртшњи делови просто речено страдају због тога…