abarth

Колико дневно проведеш времена у сервису, од тога колико сати ефикасно радиш, а колико сати успеш реално да наплатиш?

Док сам радио као сервисер увек сам дуже остајао. Ретко кад сам одлазио кући на крај радног времена. Разлог је што сам желео да што више научим. Што је време одмицало то је постајала све уобичајнија појава код мене… сад као власник једног сасвим обичног сервиса, радни сати се више не броје. Мој просечан радни дан је око 15 радних сати. Некада више некада мање… да би сервис био профитибилан сваки радник мора ефикасно да одради минимум шест радних сати. Реално наплатим онолико колико то узме да се посао заврши.

Да ли редвно спаваш и колико сати спаваш дневно и просеку?

Редовно спавам онолико колико ми је то у могућности. Пред тркачи викенд понекада не спавам данима док се тркачи мотори не заврше. Навика да спавам ми је остал кад сам био млађи и кад сам озбиљно мислио да ћу бити фудбалер, па сам тада спавао 12-13 сати пред сваку утакмицу. Минимално спавам 6 сати али некада и мање.

Arakis

Коју марку мотора са уживањем радиш а коју онако, преко воље?

Са сигунрошћу могу да кажем да Априлија и Дукати деле прво место. Некада давно то је био тријумф без обзора на годиште. Сећам се ко јуче кад сам могао да урадим три 955и или 1050 модела 20,000км сервис у 8 радних сати… нико није био срећнији од мене кад су ти мотори радили као докса… сад ту љубав делим са италијанским дамама… нерадо радим све остало

Satelis

Да ли си размишљао „сутра“ препустити мотомеканику да настави кад ти станеш?

Веома често размишљам у том правцу… са мало година сам стекао много знања и још више познанства од веле светских мајстора у мојој бранши. Уз све то сам стекао огромну репутацију на државном нивоу. Ако продам Мото Меканику нови власник може да опстане у животу пар година после тога постаје само још један сервис у низу као и сви остали у граду. То је пука стварност средине у којој живим. Просто речено ја сам мото меканика!

Savan

Јеси ли истински срећан са тим шта радиш, на месту којем радиш, са људима којим радиш…? и шта би променио (побиљшао) у будућности?

Апсолутно сам срећан који посао радим. Од самог почетка кад сам кренуо у ове воде као шегрт, сам сам бирао шта волим да радим и шта не болим да радим. Нисам најсрећнији са људима са којим радим из много разлога. Али живот ме навео овде па морам да искористим сваку прилику да им докажем да сам бољи од свих њих. Лепо нас народ каже не може овце и новце… тако и ја, да могу да прменим нешто то би била само локација где живим.

Due

Ћаћа једно питање везано ѕа тему, тренираш ли кондиционо с обзиром да возиш трке?

Теретана и кондициони тренинзи су саставни део вожње спортских мотора на стази (претпостављам и мото кроса), без кондиције можеш да одвозаш свега неколоцину кругова, а кад недај боже паднеш опорављаш се месецима. Моји кондициони тренинзи су и играње фудбала преко целе године, имед 2-3 пута у теретану недељно и ту радим вежбе сат времена без много пауза. Имам срећу да је власник теретана добар друг који се бави кикбоксом, боксом и другим стварима, а и тренер је па ми помаже у изабирз вежби за трке. Сад кад возим супербајк кондиција долази до изражаја и свако мало губљење концентрације може да буде веома опасно.

Aca pn

Мене интересује како налазиш раднике тј. механичаре, колико их имаш у фитрми, да ли их често мењаш или исти људи раде дуже време?

Можда и најтежи део посла кад се отвори сервис је наћи кавалификоване раднике који нису ту само за плату од 10:00ч до 18:00ч него су ту да обогате своје знање, прошире погледе и испуне своју љубав према маркама на којим раде сваки дан. Обично је то кроз познанства, јер моја искуства ми нису показала да сервисери који аплицирају преко интерента су било шта бољи од некога кога већ знаш. Моментално имам два сервисера који раде. Настојим да не мењам раднике ако је то уопште могуће. Ако мењаш раднике често, у сваком сервису који то ради опада кавалитета сервиса и веома брзо улазе у проблеме.

Имоа сам прилику да радим са много различитих сервисера, неки су били млађи а неки старији од мене. Многи нису могли да одраде радни дан без пушења траве или таблета за депресију пре поласак на посао, без шмркања или пића алкохола. Сви су они били ту само због плате и сигурног радног времена, јер одраде таман онолико довољно да морају да их плате и да не могу да их отпусте. Неки су отишли у пензију, неки још увек раде, други су напустили мото индустрију и нашли бољу плату у некој другој бранши итд… Никада нисам улазио у њихове личне животне проблеме, ово су само моје запажања са стране. Стекао сам дојам да нису веровали у себе и своје могућности као и да нису ималу никакву њубав према полсу коју су радили. Личо сам уверен ако имаш неограничену љубав према полсу као и веру у себе да ти само небо може бути граница… наравно ово се односи на све у животу не само на посао.