У овој причи бих желео да објасним све важне ствари или вам факторе који веома утичу на добре резултате кад је склапа агрегат за друм или за трке. Ако мене питата треба да се обрати и преда иста пажња био то друмски или тркачи агрегат. Знам да су мишљења подељена, али овде ћу да изнесем смо свој принци рада. Веома често ми познаници поставе питање дали треба дасе исхонује никасел цилиндри, ако се мењају карике или клип/клипови?

Добро одмашћивање и прање свих делова па и цилиндра, је нешто што треба да се уради веома детаљно. После се сваки цилиндар детаљно прегелда да нема никакве рисеве или оштећења, ако је оштећен мора да се пошаље на хениску обраду и да се скине стари никасел и нанасе нови, па после да се исхонује на жељену меру. Само да додам да кад се пошаље цилиндар да се поправи тада се и шаље клип да би се добио жељени зазор. Кад је зазор у питаљу имате две опције, прва опција је да буде на фабричкој специјали (поготово ако су фабрички клипови), ако су тркачи клипови тада произвођач клипова остави на теби као мајстору да одлучиш који је толеранција између клипа и цилиндра ( тај зазор је 0.05мм, само ако се мотор не вози на трци рецимо Дејтона 200, е ту би зазор требао да буде 0.064мм ). Ако је цилиндар у добром стаљу треба да се исхонује за нови клип или ако се само мењају карике. Међутим у монго случајева ово се не практикује, можда због тога што машинска обрада нема специјални алат за хоновање никасела или мисле да не треба, стварно неби да улазим у детаље. Рецимо разлика између агрегата којем су само замењене карике и агрегата којем су исхоновани цилиндри и замењене су карике може да буде и до 10кс. Велика је то разлика и за друмски, а камоли и за тркачи мотор.

Сада постоје два начина на који се хонују цилиндри. Први начин је да се хонују на хладно и да се тако загреје, па се премере толеранције, остави да се охлади и поступак се понови неколико пута док се не добије жељени толеранција. Други начин је да се цилиндар загеју на 100Ц и тако се хонују на меру, провере се толеранције док се одржава температура. Оба начина хоновања имају предности и мане, али други начин је много сложен и многи то не пракрикују. Морам да кажем да други начин ако се одради како треба може агрегат да има више коња. Док је агрегат хладан и док се загреја постоји могучност да избацује плави дим из ауспуха, али чим се загреје престане. Кад смо већ код загрејавања, многе колеге практикују да рецимо склопе главу све са вентилима,опругама и брегастим осовинама, подесе зазоре вентила и ставе у рерну на 100Ц на од прилике пола сата, па провере зазоре вентила или провере зазоре на лежајевима брегастих осовина… Пожељно је да се има добра рерна која може да контролиже константну температуру да се не деси да се прегреје део, а тада постоји могућност да се искриви или да омекша, што може да буде катастрофално после на тркама или током вожње на друму.

Овај процес захтева стрпљења и мало рачуњања да би се одрадио ефикасно. Ради се о мерељу запремине самог компресиононг простора као и запремини чела клипа. Није толико битно код друмских мотора, јер је свака фабрика оставила добољно зазора између чела клипа, главе агрегата као и између вентила и клипа. Али код тркачих агрегата кад се “пакује“ агрегат ово мора да се израчуна тј. провери, јер од тога зависи много, а понајвише колико ће тај агрегат да траје. Користи се стаклена мензура запремине 100мл или више и која има славину. Може да се купи са сталком па је лакше да се тако рукије. Ја користим уље за аутоматски мењач јер је увек у некој боји, па је лакше да се очита. Ова мензура се продаје као алат за сервисере који склапају тркаче агрегате, па поред мензуре и сталка дође и са плочом од плексигласа која има мали рупу на себи. Овим може да се измери запремина компресионоинг простора, али само ако ивице печурке вентила ниси изнад разиме површине главе где належе дихтунг. Глава мора да вуде на равној површини, затим се нанесе танак слој товатен маси по ободу компресиононг простора и плоча од плексигласа се прислони, затим се пажљиви сипа течност помоћу мензуре и кад се компресиони простор напуни течносшћу затвор се славина. Очита се запремина течности у мензури пре и после сипања и тако добијемо запремину компресиононг простора.

Да би се добила запремина чела клипа мора да се направи алат од плекигласа. Колико знам нико не продаје овај алат и мног иду код стругара и праве посевно за сваки агрегат, па сам тако и ја правио за моје дукатије. Да би се добила запремина чела клипа, прво мора да се измери запремима самог алата којег сте направили. Нанесете танак слој товатне масти у цилиндар једно 5цм пре ГМТ( гортња мртва тачка ), а затим пажљиво окренте радилицу да клип дође у ГМТ. Намажите специјални алат од прексигласа истом товатном машћу и ставите тако да буде као покопац цилиндра. Пажљиво се сипа течност из мензуре док се алат не испуни у потпуности. Потом се очита разлика запремине течности у мензури. Ако одузмете обе запремине добит ће те запремину компресионог простора кад је клип у ГМТ. Ово се одради на сваком цилиндру да компоресиони простор буде у потпуности исти…

Мала допуна…кад се проверава запремина компресионог простора или чела клипа пожељмо је да сви алати, техности и просторија буду тачно на 20°Ц. То је рецимо неки стандард за све мерне алате, а и сви мало озбиљни сервисери то практикују…