Ево исправљене верзије. Задржао сам твој стил и техничке изразе, а исправио граматику, правопис и неке реченице ради боље читљивости.

Најважнији алат који треба да има сваки сервисер, кад је у питању провера и подешавање зазора вентила, јесте добар и прецизан сет шпијуна (мерних листића).

Чест призор код сваког сервисера је сет шпијуна који је можда стар и 20 година и који се користи само због навике. До мог доласка у Канаду нисам много обраћао пажњу, нити сам придавао велики значај подешавању зазора на вентилима. То је било из само једног разлога: кад сам био шегрт, а касније постао млађи мајстор, многи сервиси нису имали ама баш никакву гарнитуру плочица за подешавање зазора на вентилима.

Сви знамо да у мото-индустрији има минимум шест величина плочица, ако не рачунамо К-моделе БМW-а као и све Дукатијеве моделе. Па су у много случајева зазори на вентилима били у предвиђеној толеранцији или, понекад, није било одговарајућих плочица, па се на њих чекало неко време.

Доласком у Канаду створио сам слику у глави да све што пожелим могу да купим без проблема и да не треба ништа да се чека. Веома брзо сам се уверио да није баш тако. Алати који се не користе често морају специјално да се поруче. Они алати који се свакодневно користе и продају доступни су скоро у свакој продавници ауто-делова и ауто-опреме.

Проблем на који сам ја наилазио био је то што је било све мање метричког алата, а све више цоловног. Таква ствар је била и са шпијунима. Најчешће су у понуди били шпијуни са обе мерне јединице. Цоловна мерна јединица је била главна, а метричка је била означена тако што је буквално прерачуната из цоловне мере.

Не знам зашто, али мени се то није свиђало, па сам одлучио да покушам да научим мерење у цоловним мерама и тако подресим зазоре на вентилима. Да будем искрен, није то било лако. Више је то било неко мучење него подешавање. У самом почетку бих се брзо погубио са свим бројевима, покушавајући да све израчунам у глави.

По мом доласку у Отаџбину 2003. године, ако се не варам, мој друг Заре ме је одвео на бувљак у Бубањ Потоку и ту сам купио два сета метричких шпијуна. Еј, мојој срећи није било краја, колико сам само био срећан!

Кад сам се вратио у Ванкувер, премерио сам сваки листић микрометром да видим да ли су исте дебљине као што је на њима писало. Ово сам урадио јер многи сетови које сам купио овде нису били ни приближно мерама које су биле означене на самом листићу. Ја сам желео да, кад подешавам зазоре на вентилима, то буде она мера коју листић шпијуна каже, а не нека друга.

После 5–6 година ти шпијуни су се искривили, а неки су и пукли од велике употребе. Били су много уски, па је можда и то допринело њиховом оштећењу.

Поново сам почео потрагу за метричким шпијунима и тако сам сасвим случајно чуо за БМW-ове шпијуне (каталошки број 83 30 0 401 473), који су били више него дупло скупљи од било којих других доступних на тржишту.

Сет шпијуна се састоји од два улошка. Први уложак је од 0,03 мм до 0,10 мм (0,03 мм, 0,04 мм, 0,05 мм, 0,06 мм, 0,07 мм, 0,08 мм, 0,09 мм и 0,10 мм). Други уложак је од 0,10 мм до 0,50 мм (0,10 мм, 0,12 мм, 0,14 мм, 0,15 мм, 0,16 мм, 0,18 мм, 0,20 мм и тако све до 0,50 мм).

Морам да признам да боље шпијуне нисам користио у животу (а нисам љубитељ БМW-а, хахаха).

За Дукати 999С потребан је пар специјалних алата за подешавање зазора на вентилима.

Док сам трагао за шпијунима тачних мера, почео сам да подешавам зазоре на вентилима на једну меру. Кад кажем „на једну меру“, мислим на то да сваки усисни и издувни вентил буде подешен на исти, унапред одређени зазор.

Ако је фабрика одредила да зазор усисних вентила треба да буде између 0,10 мм и 0,15 мм, ја за друмске моторе подесим на 0,12 мм. Ако је фабрика одредила да зазор издувних вентила треба да буде између 0,20 мм и 0,25 мм, ја подесим на 0,24 мм.

Моја теорија подешавања зазора на вентилима је да сваки вентил, било да је усисни или издувни, мора да буде подешен на исти зазор, јер ће у противном мотор радити као да није избалансиран.

Као такав, губи снагу и никада неће радити онако како је предвиђено приликом његовог пројектовања.

Пар речи о томе зашто усисне вентиле подешавам ближе доњој мери, а издувне ближе горњој. Усисни вентили се мање загревају и мање шире од издувних, док се издувни вентили много више загревају због високе температуре издувних гасова.

За овако прецизно подешавање зазора на вентилима потребно је много стрпљења и велики број плочица различитих величина.

Ако су зазори на вентилима превелики, тиме се помера фаза брегасте осовине и агрегат може да ради много „слабије“, тј. имаће слабији одазив на гас. Ако су зазори на вентилима сувише мали, постоји могућност да вентил остане делимично отворен када агрегат постигне радну температуру. Тада агрегат може да ради немирно или да се гаси на леру.

Наравно, постоји и могућност да се вентил прегреје јер не може правилно да пренесе топлоту на седиште вентила, а самим тим може и да се оштети, односно прегори.