Искрени речено требало ми је неко време да се мало навикнем на све око себе. Ванкувер је веома леп и чист град, наручито кад је сунчано време. Шест месеци по мом доласку у Ванкувер, Драган, Жуле и ја смо отишли на интернационални сајам мотора у Абасфорд поред Ванкувера. Све што ме је замилао тад је било стари мотори. Поред Љубе бајкера, Банета и Зарета само заволе Триумфа. Ту смо наишли на штанд љубитеља британских мотора, сликао сам пар слика и узео податке кад је састанка клуба. Мој енглески је тада био веома лош, а сви су били толико љубазни и трудили се да ме саслушају шта желим да кажем. Ту сам упознао многе заљубљенике у енглеске моторе са којим сам и дан данас у контакту. На клубском састанку сам упознао Стјуарта који је родом из Ливерпула. Стјуарт и ја смо постали веома добри пријатељи, а са сигурношћу могу да кажем да је Стјуарт мој најбољи пријатељ овде од канађана. Нас двојица смо од 2001 до 2007 водили Тон Ап клуб Ванкувер. 2000 године у пролеће сам купио 1971 Боневила Т120Р уз помоћ нашег човека Саше, Саша је било у свету британских аута и мотора. Боневил није био баш у најбољем стању, али за паре која сам платио најбитније је било да пали и да може да се вози. Возио сам се тог лета и нисам силазио са мотора. Мотор је био офарбан у црно и уље је цурило на све стране, али то ме није спречавало да се возим и да уживам. Полако сам почео да рестаурирам мотор прекпо зиме. После сваке плате сам одалзио у локалну продавницу Бритиш Италијан Моторсајклс (БИМ) да купујем делове. Радио сам на другом крају града као сервисер на Петро Канада пумпној станици, а власник је био рус који није знао много око механике, био је машинац по струци. Колико сам могао да видим поштовао је мене као најмлађег сервисера и поготово је поштовао моје знање. Увек се чудио зашто толико волим моторе и шта има ту да се воли. Нисам могао да му објасним јер неби схватио. Током рада на пумпној станици сам сваког дана одвајао пар сати да радим на агрегату или да полирам деклове. Никад нисам ни могао да сањам да ће преко Боневила да ми се отворе врата у мото свету. Кад сам завршио рестурацију Боневила власник Бритиш Италијан Моторсајклс ме је позвао да му покажем мотор. Кад смо се видели рекао ми је кроз шалу да ће да ми понуди посао првом приликом. Чарли је одржао обећање и ја сам почео да радим 22 маја 2002 у БИМ. Колико сам био срећан то не може да се опише, еј радим на легендарним маркама БСА, Нортон и Триумф. Поред класничног програма БИМ је и био заступник за Априлију, Мото Гуци и Хинкли Триумф. Главни мајстор је био Пол, тип који већ тада био мото механичар 30 година и није било шта није знао кад су мотори у питању. Смирен и повучен тип, мој енгески још увек је био рецимо лош, Пол ме у много случајева није могао да разуме из прве. Што је време одмицало све је постајало лакше, па смо и тај проблем превазишли. Моје дружење са Стјуартом и члановима Тон Ап Клуба је било свакодневно и није било петка или суботе да нисмо одлазили у Марин Клуб или Рејвеј Клуб на живе свирке Рокабили или Рок’н Ролл бендова. Сећам се као данас да је било, после скоро две године дружења са Стјуартом, ја нисам много причао тј. више сам слушао. Једном приликом смо седели нас петеро ( Стјуарт, Џејсон, Најџел, Нилс и ја) у  Марин Клубу и ја сам одлучио да се укључим у конверзацију. Ваљда два пиву су ме мало охрабрила, почео ја да причам, они слушају и пусте ме тако једно 10 минута. Кад сам завршио само су се сви погледали и Џејсон реће, ако поновиш можда те и разумемо и ту смо се сви почели смејати хахаха….

2002 године смо отишли на локалну стазу да гледамо трке мотора. Ту су возили локални момци на класичним моторима. Том Мелор Триумф Тридент Т150, Мик Харт Хонда ЦБ550, Џон Мартин Нортон Командо 750 ЏПС, Саша Петковић Тритон 750, Оливер Браон Хонда ЦБ350, Пол Броди Аермаки 350, а многи су долазили из Башингтона и Орегона. Сву си возли шампионат Саунд ов д Паст (СОТП) у склопу локалних шампионата. Том и Мик су били најбржи и увек водили битку за прво место и сам шампионат. Том је пао на кочењу у првој кривини покушавајући да претекне Мика. Сломивши кључну кост и оштетио је лопатицу, није радио наредних 6 месеци. Ја и Том смо се спријатељили после тог тркачег викенда и следећих четири године смо били нераздвоји на тркама старих мотора на Севернозападној обали Америке и Канаде…