Сећања на септембар 2010 полако су почела да бледе, а ја сам почео сам себи да говорим никада нећеш да одеш кући, дошло опет лудо време, а кућа је далеко. Чинило ми се да сам се помирио са том чињеницом и нисам се много оптеречивао око путповања ван државе. Ваљда што сам био заокупиран послом, вођењем сервиса и свим што прати нешто тако. Једини излазак из стварности су ми биле трке и путовања на стазу. Верујем да ме је то и одржало да останем јак у вери да ћу кад тад опет видети Отаџбину и мени драге људе као и моју родбину, да ћу деди отићи на гроб и запалити свећу. Много се тога десило у мом животу од кад сам отишао пре 20 и кусур година, а поготово у задњих 12 година кад сам последњи пут био у посети. Често идем у цркву и запалим свећу за здравње свију вас и ваших породица, као и за наше претке који су дали своје животе да би ми сада били овде. Не знам стварно да ли је лакше волети свој народ из туђине или из отаџбине, верујем да свако има своје мишљење и то ћу да оставим на вама да сви сами одлучите, ја знам како се осећам и шта волим. Почетком октобра прошле године кад само се враћли Пол и ја са приватних тренинга, кроз причу родила се идеја да треба да одем кући. Знао сам да имам мање од месец дана да се организујем око авио карата и да морам да позавршавам неке започете послове да би задовољио клијенте. Све је ишло по плану, али ипак бојао сам се да се нешто не изјалови и да ми не пропадну планови. Већ одавно не гледам телевизију и не слушам вести и стварно нисам у току свакодневних дешавања, све што ме интересује поред мог свакодневнох посла је историја… то сам волео као клинац па ми остало у навици да тражин и учим, али волим и да читам књиге о историјату мотоспрота као и старих мотора. Нисам летео авионом од децембра 2019 и стварно нисам знао шта да очекујем. Сусан има велику жељу да упозна моју родбину и све вас о којима јој причам кад год имам прилику. Жели да види тај град о ком причам са великим одушевљењем, жели и да види ту земљу због које имам велики осмех на лицу и сјај у очима кад јој причам о њој. Тешко јој је било да све то разуме, јер сам се овде снашао и прилагодио свакодневном животу, више причам енглески него српски, моги пријатељи су ми канађани и само пар њих су наши срби. Није могла да схвати што је то што ме привлачи отаџбини, а ја нисам занао да објасним, јер сам знао да ме не би разумела. Надао сам се да ће да види све то кад дође и упозна моје пријатеље.