Пре пар недеља на фејсбуку сам пратио једну веома интересантну полемику. Који је правилни зазор летећег лежаја између велике песнице клипњаче и колена радилице. Зашто је била интересантна ова полемика? Тему је започео момак који је сервисер за дукатија скоро 10 година и његов радни колега (којег ја лићно знам), а који је дукатијев сервисер задњих 20 година. Кад су њих двојица почели да постављају слике из сервисне књиге и да објашњавају како су и на који начин закључили који је зазор тачан. Ту се укљичио Чарли дукатијав сервисер који је склапао агрегате за дукатијев фабрички тим у светском супебајк шампионату и мото гп-у од 2004 до 2010. После Чарлија укључио се и Бен који задњих 15 година ради за многе АМА, светски супербајк и многе друге тимове на агрегатима и електроници, поред Чарлија и Бена ту се још укључио и Тревас који има више од 25 година искуства са тркачим и уличним агрегатима. Једна ствар је била веома интересантна колико је ту присутан велики иго код појединаца кад је у питању склапање агрегата на онај једини и прави начин!

После два дана полемике између пет или шест учесника, смо дошли до закључка да многи не зању основне ствари склапања агрегата и да само верују у оно што пише у сервисној књизи. Нажалост многе сервисне књиге имају грешке или је грешка настала у превођењу са једног на други језик нпр. са италијанског на енглески или са немачког на енглески. Ја сам сервисер млађе генерације ако тако могу да кажем. Имао сам срећу да радим и да учим од „старијих“ мајстора који су учили из оних књига којих данас више нема или их је веома тешко пронаћи. Поред тога што имам поприлично добро познавнаје материје агрегата сваког дана научим нешто ново и поносам сам на то. Моје лићно искуство је да данашње сервисне књиге било којег произвођача пружају или дају довољно информација било којем сервисеру за свакодневне послове, али многе колеге не желе да читају јер се лако збуне због непознавања материје. Самим тим ако сервисер нема много искуства веома лако може да направи грешку.

Нпр. многе сервисе књиге дају упуство да рецимо зазор између главног лежаја и колена радилице може да се одреди тако што мора да се прочита ознака у облику слова на блоку агрегата и на самој радилици. Комбинација слова са блока агрегата и са радилице за сваки главни лежај одређује тачно коју боју клизног лежаја треба сервисер да користи да би зарор био тачан.

Због толеранција у машинској обради , моје искусто је да не треба да се верује тим ознакама и да треба сваки лезај и свако колено радилице посебно премерити и самим тим одредити тачан зазор између клизног лежаја и самог колена радилице. То захтеба да се има на стању све боје или величине лежајеба, било то само за радилицу или за клипњаче. Постоји више начина на који може да се провери тачан зазор, а најјефтинији и не толико прецизно као кад се користе скупи микрометри и компаратери за спољашно и унутрашње мерење је калибрисана мерна трака. Више прецизни алати за менрење зазора могу да коштају и до 10,000€, такви алати мере помоћу ваздуха и често се користе у авио индустрији. За овај тип мерних алата собна температура увек морта да буде 20ºЦ. Најчешће питање је који зазор је најтачнији или најбољи? Правило за мерење или одређивање правилног зазора је једноставно! За сваки цол (1“ или 25.4мм) дебљине колена радилице треба да се дода један хиљадити део цола (0.001″ или 0.0025мм) као зазор. Нпр. ако је пречник колена радилице 1.654″ или 42 мм зазор између колена радилице или летечег лежаја треба да буде минимум 0.002″ или 0.05мм. Моје искуство да на свим агрегатима са 2, 3 или 4 цилиндра је да 0.002″ или 0.05мм зазор је коректан и да ће радилица и лежајеви да трају дуже него ако се користи упуство из сервисне књиге. Један од главних фактора да мотор траје дуже тј. да лежајеви на радилици или клипњачи трају дуже је које уље се користи и да ли је агрегат достигао радну температуру пре него се „одврне гас у црвено“. Разлог да се агрегат треба загрејати на 80ºЦ је због различитих матријала које се користе у разним склоповима агрегата, као сто су титанијум, ковани челик, ковани алуминијум, алумимијум или магнезијум. Сви ови матријали имју различиту брзину ширења (експанзије) на топлоту и самим тим је веома важно да се агрегат загреје на радну температуру ако се вози на стази. Данас на разним форумима можемо често да прочитамо како је мотор поломио клипњачу или „пролупала“ радилица, а агрегат има само 2500км итд…