Месечне архиве: новембар 2024

Припрема глава….

Увек све детаљно расклопим, па оперем и добор издувам ваздухом. Кад је све суво, напрскам ведејиом 40 све делове који могу да зарђају преко ноћи. Као и увек оставим да све преноћи у радионици на истој температурии сутра ујутро или у току дана премерим све зазоре. Прво премерим стабљику вентила и на коју је меру избушена вођица. У исто време посебним субитором (малог пречника) проверим дали је виђица исте мере целом дужином. Ако није треба да се исхонује на меру ако је могуће или пак да се замени ако није. Кад вођице требају да се замене ту имамо више опција кад је у питању спољашњи пречник. Ако је ово први пут да се вођица мења може да се користи исти спољашњи пречник, у неким слућајевима могу да се купи вођице са већим спољашним пречником да неби сама од себе почела да се помера кад агрегат постигне радну температуру. Дали треба стандарадна или већа спољашња мера се одреди пречником рупе из које је ибијена стара вођица. Рума у глави мора да буде 0.02мм до 0.05мм мања од спољашњег пречника саме вођице. Глава се загреје на 150°Ц и специјалним избијачем се избију вођице. Вођице се ставе у замрзивач ако вам није пиступно да имате угљен-диоксид или вам суви лед. Тако охлађена вођица напрска се одмашћиваћем за кочнице да се лакше набије у гралу, одмашчиваћ за кочнице има улогу подмазивача и брзо се осуши. Кад се глава охлади тада се прво провери зазор стабљике вентила и унутрашњи пречник вођице. Приликом набијања вођице у главу може да се деси да дође до сужавања унутрашњег пречника, па треба да се исхонује на меру. Зазор између усисне вођице и стабљике вентила треба да буде између 0.02 до 0.03мм, док зазор између издувне вођице и стабљике вентила треба да буде да између 0.04мм до 0.06мм. У неким разговорима са пријарњљом из корсе ми је рекоа да је он увек имоа одличне резилтате кад су све вођице имале зазор 0.08мм. Нисам још пробао, али се канима да урадим на мом 748Р тркачем агрегату, којег ћу преко зиме да склопим.

Кад се замене и обраде вођице на ред долазе седишта вентила. Прво се провере специјалним компаратером дали су нове вођице тачно у средини седишта вентила. Ово није порблем јер у сваком случају седишта вентила морају да се обрађују. Тако ако вођице нису су центу, машинском обрадом се лако реши. Код Дукатија се најбоље показало да се седишта обрађују по фабричком упутству на троугаони прфил ( 31°, 45°, 60°). После обраде седишта сервисна књига препоручује да се вентили ручно изшлајфају. Нмоги озбиљни мајсторе обраде цедишта, па и сам вентил и проверавају помогу вакум машине дали вентил добор належе на седиште. При обради седишта треба да се обрати пажња да се укопа седиште превише јер у противном неће моћи да се подесе зазори на ветнилима. Ако се то деси мора да се обруси на стругу стабљика вентила онолико колико се седиште укопало обрадом. Сад на реди долази провера болецена и клацкалица. Веома је бито да су рупе у клацкалицама и болценови истих на прописаној мери, ако нису ногу да стварују буку током рада агрегата. Главе мора да се проверу машинском равном ивицом дали је равна, ако није мора дасе обради. После свих обрада мора све лепо још једниом да се опере и добор издува…

Припрема клипњача…

Пошто сам скинуо клипњаче са радилице, прво их добор оперем и издувам да би их могао прегледати. Тражим било каква оштећења у биксни мале песнице као и било које знакове померања летечих лежајева у великој песници. Такођер пажљиво прегледам целу клипњачу да случајно нема било каквих оштећења приликом рестављања. Свако оштећење може да доведе то лома током рада на великим обртајима. Четком за чишћење малих рупа добор оперем и очистим навоје шрафова клињаче. Настојим да навоји буди хирушки чисти као и цела клињача. Потом оставим клипњаче и болцен да остоје на истој температури са субитором и микрометор преко ноћи. По правилу треба да се соба у којој се брши мерење, склапање агрегата да увек буде на 20 ступњева. Сви мерани алати су тако баждарени и овим мерењем де добивају константне мере. Код Дуцатија има више различитих дужина што је веома добро кад се спрема агрегат за трке.

Овим се лакше може промени запремина агрегата тј. да би агрегат био приближан правилнику. Прво што урадим кад клипњала преноћи је то да стегне шрафове на меру али без летећих лежајева, за ово користим посебну стегу да се клупњача неби искривила током стезања. Субитором премерим овалност велике песнице (још нисам нашао да је једна била у мери тј увек су по коју стоту овалне), ако нису округле него овалне носим их на трновање. Потом премерим зазор између болцена клипа и чауре у малој песници, ако треба променим чауру и хонујем је на меру. Дукати у сервисном упутсту даје различите мере за велику песнице ако је у питању А или Б клипњача ( А мера је од 45.0109м – 45.025мм, Б мере је од 45.013мм – 45.019мм ). још никада нисам видео А клипњаче на овом тржишту, али нисма ни видео да су тва клипњаче означене Б исте. Коју меру изабрати то остављам колегама да одлуче. Морам да додам да сам се сусретао са тркачим кованим клипњачама које су биле стоту ипо уже него што им је то било прошисамо по спецификацији која је дошла уз те клипњаче.

Шрафиви фабричких клипњача су за једну употребу, а кад се стежу нови користи се шелива товатна маст која пе прописана у сервисном упутству. Ово је веома важо да се обрати пажња. Ако се користи погрешна маст може да дође до истезања навоја тј шрафа. Ако се ово деси шраф неће да траје дуго. Или може да се деси да навоји на шрафу и у клипњчи изгурају маст прилико стезања и навоји се стегну на суво, што ће да проузрокује пуцање шрафа. На тркачи кованим клипњачама биле челићне или титанијумске шрафови се мажу посебном машчу која стиже у псковању са клипњачама или не мора посебно купиту. Фабрички шрафови се стежу кило кључем, а тркачи се мере компаратером кад се стежу да се истегну на меру

Дукатијева радилица од 1998 до 2010…

Увек кад се “пакује“ агрегат имам доста дилема око зазора, без обзира о који зазорима је реч. Као мајстор увек сам желео да знам које зазоре користе старији и искуснији мајстори од мене, а пажљиво сам студирао фабричка упутства. Овде ћу да образложим како ја мерим и одређујем зазоре подлошки на радилици. До 1997 године дукати је користио танке подлошке на радилици, а од 1998 су прешли на дебље подлошке. Лежајеви радилице код вечине дукатијевих модела су из два дела. Имају челићну чауру која се упресује у блок и лешжај се убаци у ту чауру. Ови лежајеви су веома специфични и само сам их виђао на старим енгинеским моторима из 60-их и 70-их прошчог века. Британске су производње и димензија су таквих да само пашу на дукати. Ови лежајеви су направљени тако да могу да трпе аксијално померање радилица као и увијање исте. Па су зато инжињери “напрегли“ радилицу са подлошкама са обе стране да неби дошло до пуцања или ломљења исте. По дукатијевом сервисмон упутству… требало је измерити дубљину сваке полутке блока од висине чауре лежаја до саме ивице блока где се спаја са другом полутком, још треба да се измери висина лежаја у чаури. Све ово се ради помоћу дубиномера. Следеће шта се уради је да се измери ширина радилице где се ослања рукавас исте и улазу у лежај са сваке стране. Мало је тешко да се разуме, ево пар слике која су из сервисне књиге.

Сервисно упутство тражи да се дода 0.30мм да би се тиме елимисао сваки аксијални зазор кад агрегат постигне радну температуру. СА =ЛА1 + ЛА2 + 0.30мм – ЛА, а да би израчунали које дебљине су подлосшке користи се следећа формула СА=СА1 + СА2 и да би радилица била у центру блога користи се следећа формула (само једна подлошќа) СА1=ЛА1+0.15-ЛА : 2 и на крају формула за другу подлошку СА2 = СА-СА ….. јелда да је збуњујуће…

У почетку само тако радио и увек ми је узело времена да све израчунам, али само пре једно 12-13 година почео да користим нову формулу. Користим две 1.90мм подлошке, које иду на рукавац радилице са сваке стране . Ставим радилицу у једну полутку па монтирам другу и стегнем три М8 шрафа на 25Нм. Ставим блокове на бок и монтирам компаратер. Мало вечим одвијаћем подигнем радилицу и измерим аксијални затор. Формулу коју користим је следећа…. 1.90+1.90+ аксијални зазор који сам очитао са компаратером (тај број је у моного слућајева 0.30мм ) + 0.25. 0.25мм означава претегнутост радилице док агрегат не постигне радну температуру. Не користим 0.30мм као што сервисно упутство тражи јер се блокови рашире од топлоте 0.25мм (овај податак сам добио ит Дукатијевоиг корса одељења), па самим тиме не одузимам сангу агрегату.